Прейдз на змист

Лампащик

Материял зоз Википедиї
Лампащик
Taraxacum officinale
Наукова класификация
ЦарствоPlantae
КладусTracheophytes
КладусAngiospermae
КладусEudicotidae
Кладусasterids
РядAsterales
ФамилияAsteraceae
РодTaraxacum
ФайтаT. officinale
Биномни мена
Taraxacum officinale
(L. ) Weber ex F.H. Wigg
Синоними [1][2]
Crepis taraxacum (L.) Stokes
Leontodon taraxacum L.
  • Leontodon vulgare Lam.
  • Taraxacum campylodes G.E.Haglund
  • Taraxacum dens-leonis Desf.
  • Taraxacum mexicanum DC.
  • Taraxacum retroflexum Lindl.
  • Taraxacum subspathulatum A.J. Richards
  • Taraxacum sylvanicum R. Doll
  • Taraxacum taraxacum (L.) H. Karst.
  • Taraxacum tenejapense A.J. Richards
  • Taraxacum vulgare Schrank

Лампащик (лат. Taraxacum officinale, серб. маслачак) рошлїнска файта з истоменового роду фамилиї Asteraceae. Рошнє у часцох умереней клими, на травових поверхносцох, коло драгох, побрежйох и других обласцох дзе жем влажна.[3]

Випатрунок рошлїни завиши од еколоґийних условийох бивальнїка. Корень осовински, углавним нєрозконарени, досцигує длужину коло пол метера. На тот способ тота рошлїна, дзекуюци кореньовей системи, толерантна на розлични условия штредку. Стебло просто ориєнтоване, без лїсца, дзираве, округле, високе коло 20 центи и ма по єден квиток. Лїсца видлужено ланцетасти, ставцави або нє, ґруповани до лїсцовей розети. Квитки барз жовтей фарби, язичкасти, ґруповани до главкастей коруни, пречнїку до 5 центи.[4]

 Рошлїна двополна и фотосензитивна, односно квитки ше завераю кед слунко зайдзе або кед похмарене. Период квитнуца од априла по октобер. Плод множество шивих, шерсцавих, єднонашенькових ахенийох зоз папусом (ципсела), хтори ше барз лєгко розшевю з витром. Експеримент з нашеньом цо закопане на 20 центи до иловачи указал же нашенє зошицким страцело ключкавосц после 12 рокох, а у писковитей иловачи после 8 рокох.[5] Цала рошлїна богата з млєчним соком. Ламшащик дикотиледонова рошлїна.[6]

Розшеванє и розмножованє

[ушориц | ушор жридло]
Two stages in the life of a common dandelion: flower head and seed head
Два фази животного циклуса лампащика: розквитнута главка (лїво) и главика зоз узретим нашеньком (прави бок).

Лампащик ше опращкує з витром и инсектами, док ше розмножованє окончує

з нашеньом.


Хемийни состав и хаснованє

[ушориц | ушор жридло]

Лампащик, окрем по лїковитосци, барз поживна рошлїна богата з витаминами Ц и А, орґанскима квашнїнами, минералами (окреме з калиюмом, натриюмом и маґнезиюмом). Ярню шалату ше прави зоз барз младих лїсцох хтори ше обера скорей як лампачики розквитню, и то звонка населєного подруча.

Розквитнути лампащик

У народней медицини ше лампащик хаснує за обще моцнєнє орґанизма и ярнє чисценє креви. З нього мож вариц тею, направиц сируп, мед або ламшащиково вино. Корень лампащика ма зложени хемийни состав. У млєчним соку єст гетерозиди, угльово гидрати и минерали, та ше го хаснує за лїченє запалєня и каменкох жовчового мещка, жовтачки, зменшаного вилучованя мочу, поремеценя у костираню итд.

Стебло ше хаснує у терапиї диябетесу.[7]

Символика лампащика

[ушориц | ушор жридло]
Фразеолоґия: Вери ше же оддути нашенька з главки лампащика виполня особи єдно жаданє.

Слункова годизнка. Ище през стари историйни часи пастиром квет лампащика служел як „слункова годзинка.“ Квет лампащика ше отвера годзину пред тим як рано виходзи слунко и мера слунково рушанє на його дньовей путанї а завера ше пред вечаром.

Символ мира. Символ лампащика присутни од давних часох. Велї култури лампащик упоредзовали зоз випатрунком слунка и верели же помага буц радосни, успишни и задовольни. Прето лампащик и потврдзує же є символ мира, цеплоти, надїї, лєта и дзециньства.

После квитнуца квет лампащика дава били лєгучки пирясти нашенька а постої веренє хторе гутори же кед ше оддує цала лампащикова главка з нашеньками, та ше тей особи виполнї єдно жаданє.

Лампащик у поживи

[ушориц | ушор жридло]
♦ Лїсце. Швиже лїсце погодне за поживу та ше го найчастейше хаснує за шалати. После предходного намакня у сланей води, лїсца ше можу наквашиц у есенцу и додавац єдлу зоз желєняви як присмачку. Лампащиково лїсце дакус горкаве, а же би ше страцел горки смак пред обераньом треба го защициц (прикриц) од слунковей шветлосци. Младши лїсца, хтори прекрити з траву и можебуц з даякима заостатима лїсцами од єшєнї, маю прикмету блядшей фарби, нїжнєйши су и нє барз горки та и погоднєйши як прилох за шалати.[8]
♦ Пупчата з лампащикох ше тиж можу наквашиц, хаснує ше их место копру (хтори ше кладзе до мачанкох и рижних єдлох). На рижни способи и зоз другима присмачками лампащик забера у кулинарстве велїх народох значне место. Напр. у Францускей, Либану, Турскей, Шпаниї итд.
♦ Корень лампащика тиж нашол применку и вон ше пред хаснованьом вари у двох водох. Корень ше хаснує и як замена за кафу. Коренє лампащика, прерзане по длужини, суши ше, а потим ше го пече док нє постанє червеней фарби и хрупкаци. На таки способ обробени корень лампащика слаткасти, може ше го пиц зоз тею. Печени корень ше мелє и конзумира як кафа.[9]
♦ Як медоносна рошлїна, лампащик продукує вельке количество полену, з богатима протеинами. Мед зоз лампащикох густи, швидко ше кришталює, фарба од барз жовтей по цму жовту-окер (як янтар).

Лампащик у козметики

[ушориц | ушор жридло]
♦ Козметика. Лампашиком за козметични потреби ше верши ше декоција (вихасновйованє и вицадзованє) сока з квиткох хтори ше хаснує за зменшованє брадавкох, пиґментних пегох (при старших оосбох) и пегох, лампащик часц олєю (лосиона) процив акнох.
♦ Сок зоз кореня лампащика ше оддавна хаснує у народней медицини за пеги и старацких пегаох на рукох и твари. Тиж и за рижни помади за твар и руки.
♦ Кед пчола уджобнє, млєчни сок лампащика ублажи боль и напухнуце.[9]
♦ Лїсца маю витамин Ц (50-70 мг%), каротен (6-8 мг%), витамин Е, солї желєза, калциюма и фосфора. Рижни напої (тея, присмачки) ше хасную як витамински лїк за анемию, слабосц, метаболични поремеценя.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Словнїк руского народного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 666.
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984. година

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. ↑ „Tropicos - Name - !Taraxacum officinale F.H. Wigg.”. tropicos.org.
  2. ↑ „Taraxacum campylodes G.E.Haglund — The Plant List”. theplantlist.org. Архивирано из оригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено 01. 06. 2020
  3. ↑ Грлић 1986, Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. бок 325
  4. ↑ „Maslačak (Taraxacum officinale)”. Plantea (на језику: хрватски). 18. 10. 2014. Приступљено 04. 09. 2019.
  5. ↑ Orvin C. Burnside, Robert G. Wilson, Sanford Weisberg and Kenneth G. Hubbard (1996): Seed Longevity of 41 Weed Species Buried 17 Years in Eastern and Western Nebraska. Weed Science, Vol. 44, No. 1: 74-86
  6. ↑ „Maslačak (Taraxacum officinale)”. Plantea (на језику: хрватски). 18. 10. 2014. Приступљено 04. 09. 2019.
  7. ↑ „Maslačak (Taraxacum officinale)”. Plantea (на језику: хрватски). 18. 10. 2014. Приступљено 04. 09. 2019.
  8. ↑ М. Л. Рева, Н. Н. Рева Дикі їстівні рослини України / Київ, Наукова думка, 1976—168 б. — С. 21
  9. ↑ 9,0 9,1 Верзилин Николай Михайлович По следам Робинзона. Сады и парки мира. — Л.: Детская литература., 1964. — 576 б.(язик: русийски)