Прейдз на змист

Куцкуруша

Материял зоз Википедиї
Куцкуруша
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоPlantae
КладусTracheopytes
КладусAngiospermae
КладусEudicotidae
КладусRosids
РядRosales
ФамилияRosaceae
РодSorbus
Под родSorbus subg. Cormus
ФайтаS.domestica
Биномне мено
Sorbus domestica
Linnaeus

Куцкуруша (лат. Sorbus domestica) то лїсцопадна файта древа зоз фамилиї Rosaceae.[1]

Розширеносц

[ушориц | ушор жридло]

Розширена є у южней и стреднєй Европи, сиверней Африки, на Криму и у Малей Азиї. Чежко одредзиц точни гранїци природней розширеносци, понеже є од давна садзена и спонтано преширена. Чежиско ареала на Балканским полуострове, Апенинским полуострове и у южней Французкей.

Випатрунок

[ушориц | ушор жридло]

Куцкуруша то 15—20 метери високе древо широкей оругло вайцастей коруни. Лупа древа ґарово-шивей, червенкасто-кафовей до цмо-шивей фарби, часточно ше одлупює, а познєйше є подлуговасто плочасто попукана. Корень єй подобни шерцу зоз розконаренима добре розвитима жилами. Младнїки жовкасто-кафовей фарби, голи, часточно прекрити зоз шивкастим пасмом епидерма, посипани зоз лентицелами. Кратки младнїки числени и персценясто зранцавени.

Пупча спирално розпоредзени коло младнїка, длуги коло 1 центиметер, вайцасто копасти, тупо кончистого верха, прекрити зоз векшим числом лупкох. Лупки пупчох широки, лїпкаци, желєнкасти, часточно червенкасти з цмейшима рубцами, голи, блїщаци. Верхове пупче векше и видлуженше од бочних хтори часточно нагнути ґу младнїку, отворених верхох. Кед лїсце одпаднє остава троугласти шлїд або шлїд хтори здабе на полумешац зоз пейцома преводнима снопчками.

Лїсце длугоке 15—18 центиметри, составене од нєпарого числа лїсточкох хторих єст од 11 до 21, а вони уско длуговасти, длугоки 3 до 8 центиметри, симетричней основи, оштро назубеного рубца, од верху голи, а од долу прекрити з мохотками, познєйше голи и белавкасто-желєни. Вєшенї почервеня та лїсточка вчас одпадую.

Квитки двополни, ентомоґамни, били, широки коло 1,5 центиметра, 35-75 квитки склопени до 6-7 центиметри широкей ґронї. Лїсточка у погарику єст 5, прашнїки 20, плодни лїсточка 5, подполно зроснути, шиї тлучка 5. Квитню у маю и юнию.

Плод куцкуруши

Плоди сочни, здабу на яблуко або грушку, длугоки су до 3 центиметри, жовкасто-желєни до кафовкасти, посипани зоз лентицелами, а на ослункованим боку червенкасти. Горко-кваскавого су смаку, а аж кед одстоя и после першого мразу поставаю кафово, мегки, смачни и сладки. Дозреваю у септембру и октобру, маю 5-6 нашенька, хтори до 7 милиметри длугоки, широко вайцасти, скляпчисцени, кончистого верху, кафово, вецей або менєй швицаци. Нашенє розноши дзивина, птици и глодаре.

Еколоґийни свойства

[ушориц | ушор жридло]

Рошнє помали (окреме у младосци), а може дожиц старосц 200—300 роки. То хелиофилна и калцифилна файта, хтора лєм у вчасней младосци часточно подноши хладок. Люби цеплу и благу климу. Нє вимага окремни условия цо ше дотика квалитета, алє найлєпше рошнє у глїбокей и плодней жеми. Добре подноши сушу, а чувствительна є на позни ярнї мрази. Вжиме може витримац температуру до -30°С. Чувствительна є на компетицию дригих файтох. То пионирска файта зоз широку еколоґийну валенцию.[2] Зявює же поєдинєчно або у менших ґрупох на надморскей висоти до 1400 метери (у медитеранским подручу), а у стреднєй Европи до 650 метери.[3][4]

Хаснованє

[ушориц | ушор жридло]

Тварди плоди куцкуруши сцаговаци, горки и квашни. Аж кед длужей одстоя и после перших мразох, кед нагнїю, поставаю мегки, смачни и сладки. Плоди ше єдза сирови, а можу ше преробиц до маджуну або компоту. Хасную ше и як додаток при продукованю яблуковей палєнки або ше преробя до палєнки од куцкуруши. Куцкуруша ма у себе 11—14% цукру (вельо вецей фруктози як ґлукози). У презретей овоци єст и дакус алкоголу и яблуковей квашнїни (0,6%), танини, азотни материї и надосц целулози. Од витаминох, 100 ґрами маю коло 8 милиґрами аскорбинскей квашнїни и 2,5 милиґрами каротену. Плоди любя єсц сарнї и єленї. Од древа куцкуруши прави ше польопривредне орудиє, кундаки за пушки, древянки, палїчки за билияр, модели за ковальски фурми, чембала, шкотски ґайди и драгоцини мебель.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Wilson, B. (2018). "Sorbus domestica". Red List of Threatened Species. 2018 e.T79921100A119836528. Retrieved 30 May 2022.
  2. Bean, W. J. (1980). Trees and Shrubs Hardy in the British Isles 8th ed., vol. 4. John Murray ISBN 0-7195-2428-8.
  3. Hrdousek V. et al: "Oskeruše - strom pro novou Evropu" (tr. "Oskeruše - a tree for a new Europe"). Brazda, Hodonin, 2014, 240 pages; 550 pictures
  4. Speierling Sorbus domestica Beschreibung Steckbrief Systematik" www.pflanzen-deutschland.de (in German). Retrieved 6 January 2021.