Кура
| Gallus gallus domesticus | |
|---|---|
| Когут и кура у курнїку | |
| Наукова класификация | |
| Домен | Eukaryota |
| Царство | Animalia |
| Тип | Chordata |
| Класа | Aves |
| Ряд | Galliformes |
| Фамилия | Phasianidae |
| Род | Gallus |
| Файта | G. Gallus |
| Биномне мено | |
| Gallus gallus domesticus (Linnaeus, 1758) | |
Кура, або домашня кура зоол. (лат. Gallus gallus domesticus L.) подфайта птици котра ше часто хова як живина. Трима ше же є по походзеню зоз юговосточней Азиї, и же еволуовала зоз дзивих подфайтох. Тота птица найрозширенша на швеце[1], зоз вкупну популацию прейґ 19 милиярди по преценьованю зоз 2011. року[2]. Людзе ховаю кури першенствено пре поживу, а хасную месо и вайца.
Ґенетични студиї указую на вецейнїсте мацеринске походзенє у юговосточней Азиї, восточней Азиї, и южней Азиї, док кладус присутни у Америкох, Европи, Блїзким востоку и Африки водзи походзенє зоз Индийского подконтинента. Зоз Индиї, припитомени кури увежени до Лидиї у заходней Малей Азиї, и до Греческей до пиятого вику п. н. е.[3] Кури були познати у Єгипту од половки 15. вику п. н. е. „Птица котра дава живот кажди дзень“ принєшена до Єгипту зоз обласцох Сириї и Вавилониї,
Прикмети
[ушориц | ушор жридло]Дакеди кура лєцела як и други птици, алє, кус-по-кус, страцела тото звикнуце. Тераз жиє на жеми и зато ма моцни ноги зоз розширенима пальцами же би ше цо сиґурнєйше рушала по жеми. На пальцох ма моцни, закривени нохци. Кура може длуго стац на конаре, а же би нє вистала. Аж и кед зашпи у таким положеню, нїґда нє спаднє, бо ше єй пальци моцно сцискаю за конар. Самци ше волаю когути, маю барз розвиту острогу, палєц обрацени на задок як пазуру. З нїм ше служа як з оружийом за напад и одбрану при биткох зоз другима когутами.[4] Кури можу жиц од пейц по дзешец роки, у зависносци од раси.
Прекармйованє
[ушориц | ушор жридло]Кури ше кармя першенствено зоз житарками як цо то жито, кукурица и друге нашенє.[5] Гребу по жеми и находза рижни хробачки, гушенїци и инсекти хтори барз дзечнє єдза, як и желєняву. Зоз своїм оштрим джубком таргаю лїсце и траву и збераю нашенка хтори лїґаю цали. У орґанох за претровйованє маю три преширеня од хторих два барз важни, а то вольо и жалудок. У волю ше пожива змегчує з помоцу окремних каменьчкох, ґастролитох. Жалудок поживу трови и дроби з помоцу писку и дробних каменьчкох хтори кура лїґа вєдно зоз поживу.
Розмножованє
[ушориц | ушор жридло]Самец кури ше вола когут, а младе курче.


Когути векши од курох и препознатлїви су по червеним гребеню на верх глави. Полиґамни су и обично ше тримаю зоз вецей курами. Глаша ше зоз кукуриканьом.
Курче ше вилягує зоз вайца. Квока шедзи на вайцох 21 дзень. Кад курче треба же би ше вилягло, воно пребиє шкарупину вайца и одупераюци ше з ножками вихпа ше зоз шкарупини. Мохотка на курчецу влажна, алє ше швидко осуши и курче става на ноги. Кура, кед жиє на отвореним, водзи курчата глєдац поживу, осторожно на нїх меркує, и кед им треба защита, закрива их зоз своїма кридлами. Курчата швидко рошню. После пейц тижньох им почина роснуц пирє, а на пейц мешаци су цалком одроснути.
Бивальнїк
[ушориц | ушор жридло]Кури обично жию на дворох польопривредних ґаздовствох, а вечар шпя у курнїкох. Вельки живинарске фарми оможлївюю векшу продукцию вайцох и векших количествох меса. Кури заварти у клїткох на вецей поверхи у вельких галох. У клїткох ше обезпечує пожива, окреме пририхтани концентрати и вода. Квочки заменєни з инкубаторами у хторих ше источасно вилягую на тисячи курчата.
Файти
[ушориц | ушор жридло]Нєшка єст векше число расох курох хтори ше дзеля на раси за месо и раси за вайца. Раси за месо обично чежши и нєшу менєй вайца, а раси за вайца лєгчейши и до рока знєшу и до 270 вайца. Найважнєйши комерциялни раси Лонґайланд, Орпинґтон, Леґхорн, Маран и други.


Як пожива
[ушориц | ушор жридло]
Месо зоз кури ше вола курецина и спада до живинского меса. Пре релативно нїзку цену, курецина єдно зоз найвецей хаснованих файтох меса на швеце. Скоро шицки часци птици ше можу хасновац за поживу, и месо ше може пририхтац на велї розлични способи. Популарни єдла зоз курецини печене курче, пражена курецина, юшка и паприґаш зоз курчеца.
Вайца
[ушориц | ушор жридло]Кури вайца ше барз вельо хасную на вельо способи и у велїх єдлох, як сланих так и сладких. Бильчок ма протеини без масцох, и може ше хасновац окреме од жовчка. Зоз бильчкох ше зоз трепаньом може направиц шлаґ (била пена) хтори ше хаснує за колачи и десерти. Куром нє потребни когути же би ше нєсли, алє лєм прето же би вайца була оплодзени.
Року 2000. випродуковане коло 50,4 милиони тони вайца у швеце, а 2002. року 53,4 милиони тони. Преценєне же 2009. випродуковане 62,1 милиони тони вайца у швеце, а знєсли их коло 6,4 милиярди кури.
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Популарна енциклопедија, БИГЗ, Београд.
- ↑ UN's Food and Agriculture Organisation reported in the Economist.
- ↑ Maguelonne Toussaint-Samat, (Anthea Bell, translator) The History of Food, Ch. 11 "The History of Poultry", revised ed. (2009). стр. 306.
- ↑ Мала енциклопедија животињског царства, Просвета, Београд.
- ↑ "Info on Chicken Care" ideas4pets. 2003. Архивирано из оригинала 25. 6. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2008.