Културна скарбнїца

Културна скарбнїца подрозумює добра^[2] хтори нашлїдзени зоз прешлосци, алє и тоти цо наставаю у терашньосци. Пре окремни вредносци яки маю, представяю даєден народ. Прето их треба зачувац за будуци ґенерациї.

Таки културни добра найчастейше под защиту держави и других державних институцийох. Окрем поняца културна скарбнїца, хаснує ше и термин културне нашлїдство.

Подзелєнє културних доброх

Културни добра ше дзеля на материялни и нєматериялни.

До материялней културней скарбнїци учишлюєме:

• Памятнїки

• Окремни будинки (напр. святи храми)

• Уметнїцки дїла

До нєматериялней културней скарбнїци учишлюєме:

• Язик

• Обичаї

• Традицию

• Музику

• Традицийни або стари ремесла

Зависно од значносци, розликую ше:

• Културни добра од велькей значносци

• Културни добра од окремней значносци

Материялни културни добра мож, на основи културних, историйних, уметнїцких и физичних прикметох, подзелїц на:

• нєрухому културну скарбнїцу (памятнїки, спомин–парки...)

• рухому културну скарбнїцу (уметнїцко–историйни дїла, архивни материял, филмски материял, стари и ридки кнїжки)

Шицки предмети рухомей културней скарбнїци ше чува у музейох и ґалерийох, архивох и библиотекох.

Институция хтора компетентна за защиту нєрухомей културней скарбнїци то Републични завод за защиту памятнїкох култури у Беоґрадзе^[4], зоз подручнима заводами у Новим Садзе, Суботици, Зренянину, Панчеве, Сримскей Митровици, Косовскей Митровици, Нишу, Краґуєвцу, Валєве, Кралєве и Смедереве.

На лїстини Шветового културного скарбу^[6] под защиту Унеска находзи ше (2010. року) 731 локалитет културних доброх. Задача тей програми меновац, пописац и чувац места маю окремну значносц на основи одредзених критериюмох. Културни добра (места) хтори на тей лїстини можу, под одредзенима условиями, хасновац средства зоз Фонду шветовей скарбнїци.

У Сербиї штири локалитети на лїстини Шветового скарбу^[7]: Стари Рас и Сопотяни (од 1979 року), Студеница (од 1987. року), косовски манастири (Високи Дечани од 2004. року, Ґрачаница, Печска патрияршия и Богородица Лєвишка при Призрену од 2006. року) и Ромулияня при Заєчаре (од 2007. року).

Пре рижни причини, рухоми и нєрухоми добра виложени руйнованю. На їх випатрунок уплївую витри, трешенє жеми, вилїви, огнї, квашни дижджи и друге, алє и людзе хтори зоз своїм нєдзбаньом доприноша препаданю тих доброх.

Литература

Шутаковић-Андрић, Наташа (1997). „Општински завод за заштиту споменика културе у Призрену”. Енциклопедија српске историографије. Београд: Knowledge. стр. 248—249.
Светска културна баштина serbia.trevel

Вонкашнї вязи

Spomenici kulture, spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs

8 sakralnih objekata na listi-svetske bastine, www.turizamiputovanja.com

Spomenici kulture, www.zzzskgns.rs

Руска одлога, Дюрдьов, zavod.rs

Референци

↑ Замок, Руски Керестур, turizamkula.rs
↑ Културна добра - Закон о културним добрима,www.paragraf.rs
↑ „Stari Ras and Sopoćani”. UNESCO World Heritage Centre.
↑ Републички завод за заштиту споменика културе Београд, www.heritage.gov.rs
↑ „Gamzigrad-Romuliana, Palace of Galerius”. UNESCO World Heritage Centre.
↑ Светска културна баштина - Туристички савез Србије,www.srbija.travel
↑ UNESCO–World Heritage Centre-Serbia., whc.unesco.org

[1] Замок, Руски Керестур, turizamkula.rs

[2] Културна добра - Закон о културним добрима,www.paragraf.rs

[3] „Stari Ras and Sopoćani”. UNESCO World Heritage Centre.

[4] Републички завод за заштиту споменика културе Београд, www.heritage.gov.rs

[5] „Gamzigrad-Romuliana, Palace of Galerius”. UNESCO World Heritage Centre.

[6] Светска културна баштина - Туристички савез Србије,www.srbija.travel

[7] UNESCO–World Heritage Centre-Serbia., whc.unesco.org

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]