Прейдз на змист

Кукурица

Материял зоз Википедиї
Кукурица
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоPlantae
РядPoales
ФамелияPoaceae
ПодфамелияPanicoideae
РодZea
ФайтаZ. mays
Биномне мено
Zea maysL

Кукурица (лат. Zea mays) єднорочна рошлїна по походзеню зоз Штреднєй и Южней Америки. Перши ю садзели Индиянци у Мексику [1], пред вецей як 10 000 роками, та ю европски виглєдоваче волали индиянске злато. Важну улогу мала у историї , поготов при народох Штреднєй Америки. До Европи є принєшена коло 1 500. року, а на Балканске полуострово у другей половки 16. вику [2]

Кукурица єдна зоз основних людских поживових продуктох, єй продукция превозиходзи продукцию жита и рискаши. Єдна часц урожаю ше хаснує и за статкову покарму и за продукцию биоетанолу (як гориво за превозки) хтори, з аспекту защити животного штредку, ма предносц у одношеню на фосилни горива [3].

Стари индиянски файти

[ушориц | ушор жридло]

Чарна або астецка кукурица — барз стара файта хтору пестовали Астеки у Южней Америки, окреме у Перуу, пред 2 000 роками. Тота файта була зазначена у сиверноамерицких каталоґох нашеня ище 1860-их рокох, алє заш лєм нїґдзе нє здобула популарносц у хаснованю таку яку ма и нєшка у Южней Америки.

Белава кукурица — перши ю почали хасновац Хопи, Пуебло Индиянци у Новим Мексику и даскельо юговосточни племена, спомедзи хторих и Чироки Индиянци. И нєшка тота файта кукурици значна часц хопи або мексиканскей кухнї, окреме при готовеню тортилї.

Пестованє кукурици у Европи

[ушориц | ушор жридло]
Кукурица на полю

Шпанци потим як одкрили Америку, пренєсли кукурицу до Европи, алє затримали векшу прихильносц ґу хлєбу зоз житней муки. Твердзели же кукурична мука нїяк нє може заменїц житну муку, окреме при готовеню проскуркох. Як християнє верели, лєм жито ма способносц трансформовац ше до Христового цела [4]. Шпанци були тиж забриґовани, бо думали же зоз конзумацию автохтоней поживи за хтору тримали же є анї нє барз хасновита анї нє барз здрава, буду вислабени и же постої можлївосц же буду вше баржей здабац на Индиянцох. По думаню Европянох, на физични и ментални прикмети америцких старобивательох и Шпанцох дїйствовало конзумованє одредзених намирнїцох баржей як окруженє у хторим жили. И попри того шицкого, Шпанци предлужели конзумовац кукурицу.

Зарно кукурици

Пестованє кукурици ше преширело и на други часци швета праве пре єй способносц же ше може прилагодзиц на рижни климатски условия. У Шпаниї ше кукурицу пестовало даскельо роки после Колумбового одкрица, же би ше потим преширело до Италиї, заходней Африки и индзей. Сладку кукурицу ше звичайно пестує за потреби людзох, други файти за продукцию рижних продуктох як цо мука, ґриз, олєй и виски, а єст файти хтори ше пестує лєм за статкову покарму.

Продукция кукурици

[ушориц | ушор жридло]

Найвекши продукователь кукурици, спрам податкох зоз 2009. року, то ЗАД зоз 333 милиони тони рочнє, а то 43 проценти шветовей продукциї кукурици. Китай ше находзи на другим месце по продукциї (163 милиони тони рочнє), на трецим месце Бразил (51 милион тони), а Сербия ше находзи на 17. месце зоз 6,4 милиони тони рочнє (0,815 проценти шветовей продукциї кукурици).[5]

Шветова продукция кукурици

[ушориц | ушор жридло]
Водзаци продукователє кукурици (тисячи тони)
Держава 1985 1995 2005 2009 2014 2016
ЗАД 225453 187969 282261 333011 361091 384778
Китай 64102 112361 139498 164107 215646 231674
Бразил 22018 36267 35113 51232 79882 64143
Аргентина 11900 11404 20482 13121 33087 39793
Мексико 14103 18352 19338 20142 23273 28251
Україна - 3391 7166 10486 28497 28075
Индия 6643 9534 14709 16680 24170 26260
Индонезия 4329 8245 12523 17629 19008 20370
Русия - 1738 3060 3963 11332 15310
Канада 6969 7270 9332 9561 11487 12349
Французка 12409 12739 13687 15288 18343 12131
Румуния 11903 9923 10388 7973 11989 10746
Ниґерия 1826 6931 5957 7338 10059 10414
Єгипет 3686 4535 7085 7686 8060 8001
Етиопия н/д 1990 3912 3897 7235 7847
ЮАР 8444 4866 11715 нєт под. 14250 7779
Мадярска 6817 4649 9050 7528 9315 7407
Сербия - - - 6396 7952 7377

Найвекши вивожнїки кукурици

[ушориц | ушор жридло]

(милиони тони)

Держава 2014. рок
ЗАД 49,7
Бразил 20,7
Україна 17,6
Арґентина 15,9
Французка 5,8
Румуния 3,7
Индия 3,6
Русия 3,5
Мадярска 2,5
Сербия 2,4


Кукурица ше находзи на другим месце по продукциї житаркох (после жита). Вредносц вивозу кукурици на шветовим уровню 2009. року виношела 100 милиони тони (од чого 47,6 проценти зоз ЗАД, шлїдзи Арґентина зоз 8,5 процентами и Бразил зоз 7,7 процентами). Найвекши увожнїк у 2009. року бул Япон (17 проценти, Южна Корея (7,7), Мексико (7,6), Китай (4,9) и Шпания (4,2).[6]

Кукурица як пожива и лїк

[ушориц | ушор жридло]

У своїм составе кукурица ма барз мало масци, а богата є зоз крохмальом, бильчками и цукром. Права є скарбнїца здравя, бо ма вельо витамину Б и Ц , фолней квашнїни, фосфору, калиюму и маґнезиюму. Печена и варена кукурица постава ище здравша, бо ше теди у нєй ошлєбодзую молекули хтори чуваю орґанизем од подлого дїйствованя шлєбодних радикалох.

Кукурична мука богата зоз влакнами хтори знїжую голестерол у креви. Защицує од рака, хоротох шерца, ґихту, едему, катаракти и Алхайцмеровей хороти. Фолна квашнїна нєобходна за розвой нервнй системи фетуса, прето ше ґравидним женом препоручує єсц кукурици у перших трох мешацох ґравидносци. У народней медицини насампредз ценєни власки з кукурици хтори барз добре средство за вилучованє мочу и нєчкодлїве средство за худнуце.

Найвекши увожнїки кукурици

[ушориц | ушор жридло]

(милиони тони)

Держава 2014. рок
Япон 15,0
Єгипет 10,9
Мексико 10,4
Южна КОрея 10,2
Шпаньолска 6,3
Иран 6,0
Голандия 5,4
Виєтнам 4,8
Италия 4,6
Алжир 4,1

Власки з кукурици маю вельо рошлїнски влакна, та знїжую уровень голестеролу и цукру у креви и зменшую ризик од зявеня рака на грубим череве. Тею зоз тих власкох ше препоручує за лїченє хоротох мочових каналох, хоротох шерца и регоми. Кед ше длужей пиє, розбива и вируцує каменки и писок зоз покруткох. Порядне конзумованє такей теї злєпшує циркулацию и олєгчує роботу печинки.

Кукурични хлєб бул тиж присутни на столох наших предкох. Окрем такого хлєба, часто ше рихтало и замешку, крупи и ґоргелї. Свадзебна каша була найлєпша (и найвекша) лакотка на рускей свадзби вецей як 200 роки.

Млїнаре кукурицу млєли у млїнох, у сувачох и крупарох, а принєшени даралов од крупара требало поошивац и видвоїц муку од крупох и вец пририхтац єдло — смачну замешку лєбо сладку кашу, або упечиц крупи лєбо ґоргелї. Часто ше зоз кукурици пука пуканки а сладку кукурицу ше вари олупану або з чутку.

Тея за худнуце

40 ґрами зарна кукурици вариц 10 минути у єдней литри води, пиц вецей раз на дзень.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • КАЛЕНДАР 2008, бок 371,372

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]
  • Кукуруз, Википедия на сербским язику
  • Kukuruz, Википедия на горватским язику

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. „The Evolution of Corn”. University of Utah HEALTH SCIENCES, web.archive.org
  2. Кукуруз, www.obz.hr
  3. Eco biogorivo, www.hrastovic-inzenjering.hr
  4. Rebecca Earle (2012) The Body of the Conquistador: Food, Race, and the Colonial Experience in Spanish America, 1492-1700. New York: Cambridge University Press., бок 17. archive.org
  5. Шветова продукция кукурици, web.archive.org, язик анґлийски
  6. Статистика тарґованя FAO-а, www.fao.org