Ксилофон
Ксилофон (од ξύλον - древо и φωνή - звук, глас)[1][2] то музични инструмент хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона, а походзи зоз юговосточней Азиї. Сучасни ксилофон по випатрунку подобни як вибрафон, алє ма древени типки, а резонантни циви отворени на обидвох концох и без рухомих верхох. Вони даваю полнєйши звук типком, чий тон пре природу материяла, кратки и „сухи”, алє заш лєм ясни, предзераюци и оштри. Тон настава з вдереньом зоз древенима палїчками по древених типкох. Звичайни обсяг од c1 по с4, алє исную ксилофони зоз векшим обсягом тонох и вариянти спрам реґистрох (напр. тенор-бас) хтори продукую нїзши тони (од f у малей октави по с4).
Старши типи ксилофонох були без резонатора. Типки ше поставяю воздлуж на древени палїчки, обложени з ґуму або филцом, лєбо на сламову подлогу. Пошоровани су специфично: до штирох вертикалних шорох, хроматски попреплєтани, алє можу буц и подобни як клавиятура.
Найпопуларнєйше и найпогоднєйше древо за виробок то типкох палисандрово дрво. Нєшка ше вше баржей хасную ксилофони зоз типками зоз розличней пластики. Типки направени зоз древа лєпше прилагодзени природному звуку, гоч барз компромитую у поглядзе тембра (фарби) звука.
Виводзацка технїка, як и при вибрафону, усовершена до виртуозносци, так же на ксилофону мож грац и солистично, у ефектних, уметнїцки значних композицийох. У оркестру ксилофон дава предзераюци тон горнєй звучней маси звука у динамики (моцносци) фортисимо (ff - значи барз гласно), а мож му звериц одграц окремни характеристични мелодойски мотиви. Ксилофон барз прикладни за дочарйованє далєковосточного музичного колориту, понеже його походзенє, праве з фолклора Индонезиї, одакль є у 16. вику пренєшєни до Европи. Ту ше, у примитивней форми, зоз лєм даскельо типками, одомашнєл як файта фолклорного инструменту у дзепоєдних славянских и нємецких обласцох (напр. у Тиролу), а ширше ше хасновал у 19. вику.
Тиж як примитивни фолклорни инструмент зоз древенима типками находзи ше у даєдних обласцох Африки и штреднєй и южней Америки. Єст таки хтори маю резонатори зоз рогох або дзиравих бундавкох, та таки з древенима, потим и металнима резонаторами - характеристична и за маримбу, латиноамерицки фолклорни и забавно-музични инструмент. Вон ше вола и мараимбафон и ксилоримба и практично ше нє розликує од сучасного ксилофона зоз резонантнима цивами.

Термин-назву ксилофон ше може хасновац пообщено, за шицки таки инструменти (маримба, балафон, та аж и семантрон). Медзитим, у оркестру ше термин ксилофон специфично одноши на хроматски инструмент дакус векшого тонского обсягу „сухшого” тона од маримби и тоти два инструменти нє треба мишац. Особа хтора грає на ксилофону вола ше ксилофониста.[3]
История
То инструмент чийо историйне походзенє нє цалком ясне Нетл предложел же би за походзенє була юговосточна Азия и же сцигнул до Африки коло 500. роки новей ери, кед ґрупа народох хтори бешедую на малайско-полинезийским язику миґрирала до Африки и поровнала восточноафрични ксилофонски оркестри и явански и

балийски ґамелан оркестри.[4] Тото нєдавно побивал етномузиколоґ и линґвиста Роджер Бленч хтори поставя нєзависне походзенє ксилофона у Африки, доказує же то локални пренаходок, з розличнима характеристики африцких ксилофонох и з векшу рижнородносцу типох ксилофона и инструментох подобних протоксилофону у Африки.[5]
Найвекшу популарносц ксилофон здобул концом 19. и на початку 20. вика, у Зєдинєних Америцких Держваох. То ше нє збуло лєм пре виводзенє барз темпераментних мелодийох хтори ше грали у оркестру зоз ксилофоном, алє и пре виртуозносц хтора ше творела и преношела и у класичней а и у реґтайм музики.
У нєшкайшим модерним чаше, ксилофон єден з главних удерних инструментох симфонийского оркестра. Як соло инструмент, ридше ше хаснує, а значно є инфериорнєйши по можлївосцох тембра звука од маримби.
Азийски ксилофон
Найвчаснєйши докази о правих ксилофонох походза зоз 9. вику у юговосточней Азиї, док Бечска симфонийска библиотека гвари же подобни древени инструмент хтори виши то файта гармоники/ох,[6] постоял 2000. року п.н.е. на подручю нєшкайшого Китаю. У Индонезиї даскельо реґиони маю свой тип ксилофона зоз рижнима назвами.
Тоба Батак народ хаснує древени ксилофони познати як ґарантунґ.[7] Ява и Бали хасную ксилофони (хтори ше наволую ґамбант, риндик и тинґклик) у ґамеланских ансамблох.[8] Вони и далєй маю традицийне значенє у Малезиї, Меланезиї, Индонезиї, Тайланду, Мянмару и реґиониох Америки. У Мянмару, ксилофон познати з назву патала[9] и звичайно є направни зоз бамбуса.
-
Силимба, примитивнєйши тип ксилофона,(Замбия)
-
Африцки ксилофон познати як Оґбонґеленґе
-
Ксилофон, Национални музей етнолоґиї у Осаки
-
Ксилофон, Тропски музей
-
Ксилофони з меншим обсягом тонох за школске хаснованє
-
Ґумово млаточки за балафон-ксилофон
Литература
- Paco, Celso (2000). „A Luta Continua”. Ур.: Broughton, Simon; Ellingham, Mark; McConnachie, James; Duane, Orla. World Music, Vol. 1: Africa, Europe and the Middle East. Rough Guides Ltd., Penguin Books. стр. 579—584. ISBN 1-85828-636-0.
Вонкашнї вязи
- В. Монти - "Чардаш" Ксилофон Видео знїмок, youtube.com
- Рало А. Европейский ксилофон: эволюция и исполнительство // Проблемы музыкальной науки : журнал. — Уфа: Уфимский государственный институт искусств им. Загира Исмагилова, 2015. — № 2 (191). — бок 121—126. — ISSN 1997-0854.
Референци
- ↑ Ксилофон // Большая российская энциклопедия. Том 16. — М., 2010. — бок 189.]
- ↑ „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, ξύλον”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2023-02-24
- ↑ Definition of Xylophonist by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Xylophonist”. Lexico Dictionaries English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-19.
- ↑ Nettl, Bruno (1956)Music in Primitive Culture. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674590007.
- ↑ Blench, Roger (1. 11. 2012). . „Using diverse sources of evidence for reconstructing the prehistory of musical exchanges in the Indian Ocean and their broader significance for cultural prehistory”. African Archaeological Review. special issue: 7—11. S2CID 162200224. doi:10.1007/s10437-014-9178-z.
- ↑ Class notes from "History of Musical Instruments" taught by Dr. Jon C. Mitchell at the University of Massachusetts, Boston. Spring 2008.
- ↑ Jacob Cornelis Vergouwen (2004). Masyarakat Dan Hukum Adat Batak Toba. PT LKiS Pelangi Aksara. ISBN 9-7933-8142-6.
- ↑ Yee-Seer. (2002). Gambang, Indonesian Gamelan Main Site. Center for Southeast Asian Studies, Northern Illinois University. gambang Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 03. 04. 2023.
- ↑ „Musical Instruments - Xylophone (Pattala)”. Union of Myanmar Ministry of Hotels and Tourism. 2006. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2013.

