Прейдз на змист

Ксилофон

Материял зоз Википедиї
Ксилофон
Удерни инструмент
Общи информациї
КласификацияУдерни идиофони з висину тонох
Хорнбостел-Сакс класификация111.212 (Комплет/сет удeрни инструменти)
Походзенє инструментаАфрика, Азия, документовано 9. вик у Азиї
Обсяг тонох
oд е-f (мала октава) по с4 (штварта октава)
Звук ксилофона
Подобни инстурметни
ИнструментиМаримба, балафон, лаґута, талапата, семантрон, ґамбант

Ксилофон (од ξύλον - древо и φωνή - звук, глас)[1][2] то музични инструмент хтори припада ґрупи удерних инструментох зоз одредзену висину тона, а походзи зоз юговосточней Азиї. Сучасни ксилофон по випатрунку подобни як вибрафон, алє ма древени типки, а резонантни циви отворени на обидвох концох и без рухомих верхох. Вони даваю полнєйши звук типком, чий тон пре природу материяла, кратки и „сухи”, алє заш лєм ясни, предзераюци и оштри. Тон настава з вдереньом зоз древенима палїчками по древених типкох. Звичайни обсяг од c1 по с4, алє исную ксилофони зоз векшим обсягом тонох и вариянти спрам реґистрох (напр. тенор-бас) хтори продукую нїзши тони (од f у малей октави по с4).

Старши типи ксилофонох були без резонатора. Типки ше поставяю воздлуж на древени палїчки, обложени з ґуму або филцом, лєбо на сламову подлогу. Пошоровани су специфично: до штирох вертикалних шорох, хроматски попреплєтани, алє можу буц и подобни як клавиятура.

Найпопуларнєйше и найпогоднєйше древо за виробок то типкох палисандрово дрво. Нєшка ше вше баржей хасную ксилофони зоз типками зоз розличней пластики. Типки направени зоз древа лєпше прилагодзени природному звуку, гоч барз компромитую у поглядзе тембра (фарби) звука.

Виводзацка технїка, як и при вибрафону, усовершена до виртуозносци, так же на ксилофону мож грац и солистично, у ефектних, уметнїцки значних композицийох. У оркестру ксилофон дава предзераюци тон горнєй звучней маси звука у динамики (моцносци) фортисимо (ff - значи барз гласно), а мож му звериц одграц окремни характеристични мелодойски мотиви. Ксилофон барз прикладни за дочарйованє далєковосточного музичного колориту, понеже його походзенє, праве з фолклора Индонезиї, одакль є у 16. вику пренєшєни до Европи. Ту ше, у примитивней форми, зоз лєм даскельо типками, одомашнєл як файта фолклорного инструменту у дзепоєдних славянских и нємецких обласцох (напр. у Тиролу), а ширше ше хасновал у 19. вику.

Тиж як примитивни фолклорни инструмент зоз древенима типками находзи ше у даєдних обласцох Африки и штреднєй и южней Америки. Єст таки хтори маю резонатори зоз рогох або дзиравих бундавкох, та таки з древенима, потим и металнима резонаторами - характеристична и за маримбу, латиноамерицки фолклорни и забавно-музични инструмент. Вон ше вола и мараимбафон и ксилоримба и практично ше нє розликує од сучасного ксилофона зоз резонантнима цивами.

Оркестерски ксилофон на лїво, маримба на правим боку

Термин-назву ксилофон ше може хасновац пообщено, за шицки таки инструменти (маримба, балафон, та аж и семантрон). Медзитим, у оркестру ше термин ксилофон специфично одноши на хроматски инструмент дакус векшого тонского обсягу „сухшого” тона од маримби и тоти два инструменти нє треба мишац. Особа хтора грає на ксилофону вола ше ксилофониста.[3]

История

То инструмент чийо историйне походзенє нє цалком ясне Нетл предложел же би за походзенє була юговосточна Азия и же сцигнул до Африки коло 500. роки новей ери, кед ґрупа народох хтори бешедую на малайско-полинезийским язику миґрирала до Африки и поровнала восточноафрични ксилофонски оркестри и явански и

Тимбела, примитивни, зачатнїк ксилифона (Африка, Азия)
Балийски ґамелан звук ксилофона

балийски ґамелан оркестри.[4] Тото нєдавно побивал етномузиколоґ и линґвиста Роджер Бленч хтори поставя нєзависне походзенє ксилофона у Африки, доказує же то локални пренаходок, з розличнима характеристики африцких ксилофонох и з векшу рижнородносцу типох ксилофона и инструментох подобних протоксилофону у Африки.[5]

Найвекшу популарносц ксилофон здобул концом 19. и на початку 20. вика, у Зєдинєних Америцких Держваох. То ше нє збуло лєм пре виводзенє барз темпераментних мелодийох хтори ше грали у оркестру зоз ксилофоном, алє и пре виртуозносц хтора ше творела и преношела и у класичней а и у реґтайм музики.

У нєшкайшим модерним чаше, ксилофон єден з главних удерних инструментох симфонийского оркестра. Як соло инструмент, ридше ше хаснує, а значно є инфериорнєйши по можлївосцох тембра звука од маримби.

Азийски ксилофон

Найвчаснєйши докази о правих ксилофонох походза зоз 9. вику у юговосточней Азиї, док Бечска симфонийска библиотека гвари же подобни древени инструмент хтори виши то файта гармоники/ох,[6] постоял 2000. року п.н.е. на подручю нєшкайшого Китаю. У Индонезиї даскельо реґиони маю свой тип ксилофона зоз рижнима назвами.

Тоба Батак народ хаснує древени ксилофони познати як ґарантунґ.[7] Ява и Бали хасную ксилофони (хтори ше наволую ґамбант, риндик и тинґклик) у ґамеланских ансамблох.[8] Вони и далєй маю традицийне значенє у Малезиї, Меланезиї, Индонезиї, Тайланду, Мянмару и реґиониох Америки. У Мянмару, ксилофон познати з назву патала[9] и звичайно є направни зоз бамбуса.

Литература

  • Paco, Celso (2000). „A Luta Continua”. Ур.: Broughton, Simon; Ellingham, Mark; McConnachie, James; Duane, Orla. World Music, Vol. 1: Africa, Europe and the Middle East. Rough Guides Ltd., Penguin Books. стр. 579—584. ISBN 1-85828-636-0.

Вонкашнї вязи


Референци

  1. Ксилофон // Большая российская энциклопедия. Том 16. — М., 2010. — бок 189.]
  2. „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, ξύλον”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2023-02-24
  3. Definition of Xylophonist by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Xylophonist”. Lexico Dictionaries English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-19.
  4. Nettl, Bruno (1956)Music in Primitive Culture. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674590007.
  5. Blench, Roger (1. 11. 2012). . „Using diverse sources of evidence for reconstructing the prehistory of musical exchanges in the Indian Ocean and their broader significance for cultural prehistory”. African Archaeological Review. special issue: 7—11. S2CID 162200224. doi:10.1007/s10437-014-9178-z.
  6. Class notes from "History of Musical Instruments" taught by Dr. Jon C. Mitchell at the University of Massachusetts, Boston. Spring 2008.
  7. Jacob Cornelis Vergouwen (2004). Masyarakat Dan Hukum Adat Batak Toba. PT LKiS Pelangi Aksara. ISBN 9-7933-8142-6.
  8. Yee-Seer. (2002). Gambang, Indonesian Gamelan Main Site. Center for Southeast Asian Studies, Northern Illinois University. gambang Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 03. 04. 2023.
  9. „Musical Instruments - Xylophone (Pattala)”. Union of Myanmar Ministry of Hotels and Tourism. 2006. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2013.