Прейдз на змист

Корона (музика)

Материял зоз Википедиї
Способи записованя корони над и под ноту.

Слово корона лєбо фермата (греч. κορώνη, анґл. fermata, нєм. Fermate, ит. fermare, значи застац, застановиц)[1] то знак за шлєбодне предлужованє тирваня ноти лєбо паузи, найчастейше за єй половку вредносци.

Корона [2] ше пише понад лєбо попод ноту лєбо паузу и то:

  • на концу даєдней чaсци у композициї,
Записованє корони.
  • на концу фрази, [3]
  • на месту дзе мелодия досцигує кулминацию,
  • над тактовку (тактову смужку) – место дзе ше суґерує накратко претргнуц виводзенє композициї.

Корона спада до символох музичней нотациї хтора указує же ноту потребно продлужиц длужей од нормалного тирваня, односно длужей од єй нотней вредносци.[4] Предлужованє ноти завиши од чувства виводзача лєбо дириґента, а звичйноно ше прeдлужує дупло длужей. Найчастейше корона написана над ноту , алє дакеди може буц и попод ноту (кед є обрацена) хтора ше предлужує.

Кед корона написана прейґ такта лєбо двотакта, теди є похаснована же би означела конєц фрази лєбо часци композициї. У концерту (музична форма) означує часц у хторей солиста грає, импровизує каденцу - законченє композициї.[5]

Звучни приклади: 1. звучанє без корони, 2. звучанє зоз корону

История и хаснованє корони

[ушориц | ушор жридло]

Корона лєбо фермата ше зявює ище у 15. вику. Часто ю мож видзиц у композицийох Ґйома Ди Фея и Жоскена де Преа. У коралох Йогана Себастияна Баха и других композиторох барока, корона (фермата) часто означовала лєм конєц фрази, а зявйовала ше и означовала знак же конєц композициї после написаного Da capo (после понавяня).

У бароку и класичней епохи, корони/фермати найчастейше були точки хтори одредзовали места на хторих ше обчековало од виводзачох же би импровизовали каденци зрозмирно у партитури: у штредку става були кратки каденци, и подрозумйовало ше файта каденци хтора повязовала законченя концертних ставох.[6]

Слово лунґа (скрацена форма ит. lunga pausa, а значи „длугока пауза“) дакеди ше додава понад знака за корону/фермату же би ше означело длугше тирванє, чия длужина завиши од чувства виводзача, а нє од нотней вредносци.[7]

Даєдни сучасни композиторе (Франсис Пуленко, Кшиштоф Пендерецки, Дєрдь Куртаґи и Луидї Нона) преширели хаснованє символох же би означели приблїжне тирванє, уключуюци и корони розличних формох; квадратни и троуглово итд. же би означели затримованє розличней длужини ноти. Медзитим, то нє стандардне хаснованє.

У програми за нотацию музики Сибелиюс подрозумює:

  • реґуларни корони/фермати хтори намесцени на 1,5 раз писане тирванє
  • длугока (квадратна) корона/фермата намесцена на 1,75 раз писане тирванє квадратна,
  • кратка (троуглова) корона/фермата намесцена на 1,25 писане трирванє троуглова. [8]
  • Значи, цала нота (полубревис) зоз корону/фермату би тиравла 4+2=6 штварцини ноти, 4+3=7 штварцини ноти, лєбо 4+1=5 штварцини ноти, респективно.

Знак корона/фермата кодирана у Уникоду, у блоку музични симболи:

Unicode in the Musical Symbols block as U+1D110 MUSICAL SYMBOL FERMATA and U+1D111 MUSICAL SYMBOL FERMATA BELOW .[9]

Коронa на кулминацийним тону у такту композициї, Албан Берґ, виривок зоз опери Лулу.

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Властимир Перичић Вишејезични речник музичких термина
  2. Р. Лазић - В. Перичић Основи теорије музике
  3. The Harvard Dictionary of Music, p. 310
  4. The Oxford Dictionary of Music, p. 293
  5. McElheran, Conducting Technique, Chapter XVII, "Fermatas", p. 85. The author classifies them into three types: fermatas followed by uninterrrupted sound, fermatas followed "by a short period of silence," and fermatas "followed by a long period of silence." After that classification, the author gives detailed advice for conducting each type.
  6. Grove, et al.; eds. (1906) Grove's Dictionary of Music and Musicians, Том 2 p.21. Macmillan. [ISBN unspecified].
  7. Fallows, David (2001). "Lunga". In Stanley Sadie John Tyrrell (musicologist)(eds.) The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd ed.). London Macmillan Publishers ISBN 978-1-56159-239-5.
  8. Spreadbury, Daniel; Eastwood, Michael; Finn, Ben; and Finn, Jonathan (March 2008). "Sibelius 5 Reference", p.284. Edition 5.2.
  9. PDF of Musical Symbols block from the unicode consortium