Прейдз на змист

Конь

Материял зоз Википедиї
Конь
Арабски конь
Конь (Lepus saxatilis)
Наукова класификация
ЦарствоAnimalia
ТипChordata
КласаMammalia
РядPerissodactyla
ФамилияEquidae
РодEquus
ФайтаE. ferus
ПодфайтаE. f. caballus
Триномиялне мено
Equus ferus caballus
Linnaeus, 1758 [1]
Синоними [2]
Найменєй 48 обявени

Конь (Equus ferus caballus) то вельки цицар краткей шерсци, длугокей гриви и хвоста, давно припитомени.[3] Припада таксономней фамилиї Equidae и єдна є з двох подфайтох Equus fergus. Хаснує ше за шедланє або преношенє терхи. Конь евоуловал у прешлих 44 по 55 милиони рокох од малого копитарского створеня Eohippusa, до велькей копитарскей животинї нєшкайшого часу. Людзе почали припитомйовац конї коло 4000 роки пред нову еру, а вери ше же їх припитомйованє було барз розширене по 3000. рок пред нову еру. Конї подфайти caballus припитомени, гоч даєдни припитомени популациї и далєй жию як дзиви конї. Тоти дзиви популациї нє прави дзиви конї, понеже ше тот вираз хаснує за описованє коньох хтори нїґда нє були припитомени. Єст обсяжни, специялизовани вокабулар хтори ше хаснує за описованє концептох хтори вязани за конї, а хтори облапя шицко, од анатомиї по животни фази, велькосци, фарби, означеня, файти, рухомосц и справованє. (4)(5)

Конї прилагодзени за беганє, цо им оможлївює швидко сцекнуц од ґрабежнїкох и маю одличне чувство за ровновагу и моцну реакцию борби або сцеканя. Пре тоту потребу за сцеканьом од ґрабежнїкох у дзивини, конї маю нєзвичайну прикмету: можу спац и настояцо и налєжацо, а младши конї можу спац вельо длужей як одроснути. Самичка, наволана кобула, ноши свойо млади коло 11 мешаци, а млади конь хтори ше вола гаче, може стац и бегац швидко такой по родзеню. Векшину припитомених коньох ше почина тренирац ошедлану або у штверцох, медзи другим и штвартим роком. Досцигую подполни розвой одроснутих коньох до пиятого року, а штреднї животни вик им вше медзи 25 и 30 роки.

За самичку коня ше хаснує назву кобула, а за мале - гаче. Нєкастровани, полно узрети конь ше вола вайчак.

Випатрунок

[ушориц | ушор жридло]

Конї маю розличну фарбу скори и шерсци. Найчастейше є чарна, червенкаста, кафовкаста, червенкасто-кафова, кремкова и била. З тоту фарбу повязани и назви: боґар, таркасти, ришкасти, чилаш.

Физични характеристики

[ушориц | ушор жридло]
Млади конї раси Нокота

Конї по природи швидки бегаче, хтори ше у чопоре збераю на отворених просторох. Маю вельки капацитет плюцох и длугоки ноги. Основни косцанїк бегачох прилагодзени за беганє. Кед конь у ґалопу, єст хвильки кед му єдна од штирох ногох нє дорушує жем. Конї рошлїноєди. Кажди конь би дньово требал поєсц 1 килу шена на 45 кили тїлесней чежини. Пре вельке количество рошлїнскей покарми, маю барз длугоке черево.

Розмножованє

[ушориц | ушор жридло]

Конь хтори ше хаснує за спарйованє вола ше розплодни вайчак. Кобули поставаю полно узрети медзи наполнєтима 15 мешацами и двома роками и оставаю плодни през цали живот. Углавним ожребя єдно мале, алє анї двойнята нє ридкосц. Гаче цица до шестого мешаца живота. Припаднїки фамилиї коньох ше можу медзисобно спарйовац. Так ше, наприклад, зоз спарйованьом маґарца и кобули достава мула, а зоз спарйованьом вайчака и маґарици мазґа. Мули и мазґи нє можу мац власне потомство, а пре вельку моц и витримовносц, хаснує ше их за роботу од найстарших часох. Помалши ходза од коньох, алє су стабилнєйши на ногох.

Походзенє

[ушориц | ушор жридло]

Предпоставя ше же перши предходнїк нєшкайшого коня цага коренї медзи 55 и 38 милиони роки пред нашу еру од Eohipusa (Hyracotherium), малого цицара (велькосци як лїшка) хтори ше кармел з лїсцом. На преднїх ногох мал штири пальци. Еволуовал у шлїдуюцих милион рокох, зоз хторих ше розвили вецей прафайти тей животинї, же би ше даґдзе пред коло 5 милиони роками розвил Pliohippus, предходнїк модерного Equusa, яки нєшкайши домашнї конь. Тота файта векшого цицара ше розширела скоро по шицких континентох, розвиваюци ше у велїх автохтоних файтох истого заєднїцкого прапредку.

Нєшкайши конь припада ґрупи Perissodactyla, вєдно зоз носороґом и тапиром, припада ґу копитаром, а характеристистични є по тим же ма єден ножни палєц.[4]

Файти коньох

[ушориц | ушор жридло]
Домашнї конь

Єст три главни ґрупи коньох:

♦ запрагни конї – як цо то чежки терховни конї високи 183 центи у плєцох и чежши як 1135 кили

♦ лєгки конї - як арабски, високи коло 150 цент

♦ пониї – як шетландски, високи коло 150 центи


У руских писньох конї тиж ошпивани, та и у народней писнї:

„Конї мойо, конї врани"

Конї мойо, конї врани!

Конї крашнє допатрани!

Вше вам гриви заплєтани

Вше блїщаци, вичесани,-

Конї врани, подковани.

Чи сом крашнє коч оковал,

Вам оброку нє сановал!

Пишно сце лєтали живи

И я попри вас щешлїви,-

Конї врани, ошпивани!

Литература

[ушориц | ушор жридло]

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Домаћи коњ

Референци

[ушориц | ушор жридло]

1 Harris, Susan E.: Horse Gaits, Balance and Movement, "Howell Book House", New York, 1993, str. 47-49; ISBN 0-87605-955-8

  1. Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae :secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. 1 (10th изд.). Holmiae (Laurentii Salvii). стр. 73. Приступљено 2008-09-08.]
  2. Grubb, P. (2005). „Order Perissodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 630—631. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
  3. International Commission on Zoological Nomenclature (2003). „Usage of 17 specific names based on wild species which are pre-dated by or contemporary with those based on domestic animals (Lepidoptera, Osteichthyes, Mammalia): conserved. Opinion 2027 (Case 3010)”. Bull. Zool. Nomencl. 60 (1): 81—84. Архивирано из оригинала 21. 8. 2007. г.]
  4. Glossary of equestrian terms