Кларинет

Кларинет, скрацено Cl. (ит. clarinetto, франц. clarinette, нєм. Klarinette, анґл. clarinet или clarionet), древени дуйни инструмент зоз єдним простим/єдноставним язичком зоз наду.
Початна часц му писк (серб. усник) то форми писка, на хтори налєгує язичок на ровним боку прейґ уходного отвору до циви инструмента, причверсцени є на долнєй часци зоз „зацаговачом” (зоз закрутку). Цива кларинета ма пейц часци хтори ше укладаю/уцискую єдна до другей а остатня часц тевчираста (такв. корпус) країчок єй обнєшени зоз металним персценьом. На циви кларинета ше находза вельо дзирки. Єдна часц дзиркох ше у цеку граня завера/ благо прикрива зоз „брущками” пальцох, а други дзирки ше завераю зоз округлима „верщками” як ґомбички (такв. клапни) хтори ше активовую и порушую зоз зложеним системом полугох. Механїзем сучасного кларинета барз усовершени, як цо и його виводзацка технїка граня. Прето кларинет спада до найвиртуознєйших инструментох по лєгкосци з котру може виводзиц-грац пребарз швидки и зложени мелодиї и тонски рушаня (мелодийски скоки, интервали, розложени акорди и акорди зоз обрацанями итд.).

Виводзацки розпон тонох му широки а сама тонска фарба (тембр) богата-розкошна, виражайна зоз призвуком хтори дава ясни звук. Кларинет присподобени грац рижнородни характери музики. Окремна прикмета кларинета то звучна гласносц – од скоро лєдво чуйного до барз предзераюцого звука, поготов кед грає високи тони. Односно ма вигодну ґрадацию звука од найцигшого (piano) по найгласнєши (fortissimo) звук. Технїчно то барз рухлїви инструмент. У способе граня леґато - вязаней артикулациї тонох, превозиходзи шицки древени дуйни инструменти. На нїм, без предувйованя, можлїве виводзиц музични „пасуси” у дуодецимох, и диятонски и хроматски скали и скоки у вельких интервалох. Кларинет тиж погодни за виражованє мелодиї зоз широким диханьом (фразированє), прето же кларинетистови нєпотребно же би вельо удиховал воздуху док грає.
Найглїбши реґистер, такв. шалмайски, барз особлїви по цмей и драматичней звучносци. З оглядом на шицки таки прикмети, кларинет медзи дуйнима инструментами найвсестранєйши, и прето му у оркестру композиторе часто додзелюю значни улоги. Солистична улога кларинета у музичней литератури барз богата. Тиж наиходзиме виражайни часци у камерних ансамблох, водзаци є мелодийски инструмент у дуйних оркестрох, а окремну и значану улогу ма у джез музики.

Историйске походзенє кларинета приходзи од инструментох зоз язичком з наду– у старей Гречкей (аулос), а и скорей, у Єгипту и других реґионох на востоку. Сучасни кларинет ше розвил концом 17. вику, теди кед усовершена файта инструмента шалмай. Уж у 18. вику (напр. В. А. Моцарт го поряднє хасновал у своїх композицийох и „вошол“ до класичного оркестрового составу. Технїчно ше барз усовершел у цеку 19. вику и теди го здушнє хасновали композиторе у романтизму.

Сучасни кларинети маю „три” основни реґистерски форми:
- „B” Кларинет (Clarinetto in Si♭) хтори звучи вельку секунду нїжей од записаного тона,
- „A ”Кларинет (ит. Clarinetto in A) хтори звучи малу терцу нїжей од записаного, и ридше ше хаснує,
- „C” Кларинет (ит. Clarinetto in Do) ридше ше хаснує, звучи так як у нотох записане.
Етимолоґия
[ушориц | ушор жридло]Слово кларинет по походзеню зоз французкого слова clarinette (деминутив женского рода од старофранцузкого clarin), лєбо зоз провансалского clarin („обоа“),[1] хторе походзи зоз латинского кореня clarus („ясни“).[2] Слово повязане зоз штредньоанґлийским словом clarion, файта труби, чия назва походзи од истого кореня.[3]
Найвчаснєйше предходне споминане слово clarinette хторе ше хаснує за инструмент датує у документу-поручованя войводи зоз Ґронсфелда зоз 1710. року, два инструменти хтори направел Якоб Денер. Анґлийска форма правописа clarinet ше находзи уж 1733. року, а нєшкайши архаїчни clarionet ше зявює од 1784. року по початок 20. вику. [4][5]
История кларинета
[ушориц | ушор жридло]
Йоган Кристоф Денер, правел древени дуйни инструменати, и бул пренаходзач кларинета, почал коло 1690. року усавершовац стари штредњовиковни инструмент „шалмо” и 1696. року у Нинберґу, конструовал перши кларинет. У шреднїм вику шалмо бул барз прилапени и розширени инструмент у заходней Европи. Реґистер шалмоа одвитовал основним тоном кларинета. Перши кларинет бул примитивни, мал лєм седем дзирки и два клапни. У своєй познєйшей роботи Денерови ше поспишело усовершиц инструмент додаваюци му нови дзирки и клапни. Зявйованє и додаванє клапнох блїзко уснїка/писка; на кларинету оможлївене предувовйованє. Кларинет, за розлику од других дуйних инструменатох хтори предувюю тон за октаву, предувює тони до дуодецими, почим гармонски горнї тони приходза лєм як нєпарни аликвотни тони.
Коло 1750. року французки композитор Жан Филип Рамо уводзи кларинет до оперского оркестру, а познєйше Ґосек го уводзи и до симфонийского оркестру. Поготов вельку заслугу за усовршованє механїзма ма Теобалд Бем, белґийски флаутиста хтори видумал/конструовал рухоми систем клапни, хтори попри флаути применєни и на других древених дуйних инсрументох, та и кларинету.
У 20. вику, кларинет остал єден зоз найпопуларнєйших инструменатох у музики. Способносц виражованя найрижнороднєйших розположеньох и чувствох тиж и технїчна флексибилносц наставели прицаговац композиторох рижних стилох и напрямох же би похасновали инструмент кларинет у своїх дїлох. Кларинетистом у оркестри найзложенши технїчни „бравури” поставяю дїла Рихарда Штрауса, Мориса Равела, Иґора Стравинского. Значни солистични епизоди тиж присутни у дїлох Б. Бартока (балет „Чудесна мандарина”), С. Прокофєва (Пията и Шеста симфония), Д. Шостаковичова (Осма, Дзевята и Дзешата симфония).
Велї композиторе творели и написали дїла инспировани зоз успишнима наступами познатих кларинетистох–виртуозох. Клод Дебиси написал свою „Першу рапсодию” за кларинетисту Проспєра Мимара а Камий Сен-Санс остатнього року свойого живота (1921. року) компоновал „Сонату за кларинет и клавир” хтору пошвецел професорови на Паризским конзерваториюму, Оґисту Периєру. Єден зоз найвизначнєйших кларинетистох 20. вику бул Бени Ґудман, джез музичар хтори успишно виводзел и класични дїла. У сотруднїцству зоз нїм а рахуюци на його наступ, так настали концерти Копланда, Хиндемита, Мийоа, Бернштайнов „Прелудий, фуґа и рифови“, и Бартоков трио „Контрасти.” Кларинет и далєй забера значне место у камерней музики. Композиторе виглєдую и далєй нови звуки, и наставяю кларинет хасновац и комбиновац зоз другима инструментами. Так напр. зоз смиковима инструментами и клавиром настали дїла (История вояка И. Стравинского, Е. Кшенек, А. Хачатурияна), Б. Барток трио, П. Хиндемит и Месийово квартети, С. Прокофєова Увертира на єврейски теми), и вельочислени дїла комбиновани у составе зоз кларинетом и ище другима дуйнима инструментами.
Джез
[ушориц | ушор жридло]
Кларинет єден зоз галвних инструментох джез музики, хтори без сумнїву прицагнул роматичносц його тембра. Окреме барз бул хасновани у вчасней фази розвою того стила, у цеку периода такв. Ню Орленса кед наставала джез музика. Познєйше кед ше зявел свинґ бибпоп, кларинет уступел место саксофону (винїмок були ансамбли хтори грали джез музику на традицийни способ).
Медзи винїмково познатима джез кларинетистами то Сидни Бече (1890-1959), Джони Додс (1892-1940), Джими Нун (1895-1944), Пи Ви Расел (1906-1969), Барни Биґард (1906-1980), Артие 1910. -2004), Вуди Герман (1913-1987), Еди Даниєлс (р. 1941). Єден з найпознатших музичарох того жанра то Бени Ґудман (1909–1986), хтори, попри джез музики, успишно виводзел и класични композициї, тиж и тоти хтори му пошвецели сучасни композиторе.
У сучасним джезу вше ше баржей хаснує бас-кларинет. Єден з перших музичарох хтори популаризовал тот инструмент бул саксофониста Ерик Долфи (1928-1964), од сучасних музичарох потребно спомнуц и Джона Сурмана (р. 1944), хторому главни инструмент тиж саксофон.
Композиторе класичней музики хтори у своїх композицийох хасновали елементи джеза тиж обрацали повагу на кларинет: познате дїло „Рапсодия у белавим” Джорджа Ґершвина почина зоз ,,соло” на кларинету, написаним зоз джез традицию того часу. Соло часц на кларинету ше може чуц и у Ґершвиновим мюзиклу ,,Strike Up The Band “, а єдан з перших виводзачох того дїла бул Бени Ґудман. Джез технїки ше хасную у Концерту за ебановину (файта древа зоз хторого ше правя найквалитетнєйши кларинети) Стравинского, концертох


Копланда и Хиндемита, Бернштайновим циклусу „Прелудий, Фуґи и Рифи” и у других дїлох.
Други файти кларинетох
Окрем основних трох типох, кларинет ше зявює и у форми малих кларинетох хтори направени з вецей реґистерских формох :
• in Eb хтори звучи малу терцу висше од написаного,
• in A♭ хтори звучи малу сексту висше,
• in F хтори звучи кварту висше и
• in D♭ хтори звучи малу секунду висше.
Шицки тоти кларинети ше часто находза у преширеней фамелиї кларинета, у воєних оркестрох, а ридше у класичней музики (заш лєм, напр. Штраус у опери Електра похасновал кларинети: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).
Ище єдна форма кларинета то басетхорна лєбо контраалт кларинет (ит. clarinetto contralto, corno di bassetto лєбо clarone, нєм. Bassetthorn, франц. cor de basset, анґл. bassethorn, рус. басет-хорн) хтори ше ритко хасную, алє ше заш лєм можу найсц у дїлох Моцарта, Бетовена, Рихарда Штрауса и других.
Заш лєм найчастеша реґистерска форма кларинетa хтори ше находзи у класичним оркестру то бас-кларинет.
Кларинет у народней музики
[ушориц | ушор жридло]Кларинет и инструменти зродни кларинету хасную ше и у народней музики Централней, Южней и Югоисточней Азиї, Южней Америки, Балтика и Балкана. То инструмент чия основа цилиндрични циви направени зоз природних материялох - древа, бамбусових стеблох, косцох итд., на хторих ше находза даскельо дзирки. Народни кларинети можу буц и дупли/двойнїсти (грає ше источасно на двох цивох); У Африки постоя инструменти хтори ше тримаю горизонтално.
Модерни „европски“ кларинет вошол до народней музики у рижних регионох – шпанскей Кантабриї (хаснує ше мали кларинет такв. „пито“, зоз провадзеньом малого бубня – „тамбора“), францускей Бретанї и индзей. У Бразилу, тот инструмент провадзи (вєдно зоз другима инструментама) народни танєчни представи/карневали и участвує у городских ансамблох популарней музики - „чоро“, у Шведскей часто и заменює на свадзбох виолину.

Кларинет єден зоз главних инструментох єврейского клезмера, хтори хаснує широки спектер технїкох, заснованих на рижних положеньох ґамбох, за доставанє штиротонских интервалох (микроинтервалох), зоз ґлисандом на висше и нанїжей итд. Познати кларинетисти того жанру то Нафтуле Брандвайн, Дьора Файдман, Давид Кракауєр и Герман Ґолденштайн. Кларинет тиж заступени у народней музики у Болгарскей, Румуниї и Гречксей.
У сербсекй-вранянскей и македонскей традицийней музики поготов ше хаснує у народних оркестрох. Познати кларинетисти у Сербиї то Бруно Брун, Божидар Боки Милошевич, Радивой Лазич и други. Часто ше чує на свадзбох, валалских фестивалох, а тиж и на „модерних“ концертох на хторих граю народни инструменти на рижних фестивалох фолклорного типу. Балкански кларинетисти по правилу хасную отворени ,,писк” и лєгки язички и так доставаю специфични звук: вельки вибрато, вельочислени „муз. прикраски“ итд.
У 20. вику, кларинет постал єден зоз главних инструментох у турскей музики, часто хасновани место инструмента зурн(л)а. Турски кларинети длугши од звичайних кларинетох (звуча у високим G штиму, транспоновани за кварту нїжей) и часто направени зоз металу, та то звуку дава окремни тембр (фарбу). Кларинет у Турскей популаризовал Шукру Тунар (1907-1962), а медзи сучаснима музичарими найпознатши Мустафа Кандирали. Кларинет ма важну улогу улогу у народней и популарней музики Єрмениї и Азербейджана. У сербсекй и македонскей традицийней музики є тиж заступени у народних оркестрох
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Бас кларинет, басетхорна, кларинети у D, B♭, A, високим G и E♭. и бассет кларинет
-
Писк кларинета
-
Гордовик (часц кларинета)
-
Язичок (нєобходна часц за кларинет)
-
Клапни и дзирки на кларинету
-
Тевчир (долня часц калринета, обнєшена зоз металним обручом)
-
Бас кларинет

Литература
[ушориц | ушор жридло]- Благојевић, Андрија: Преглед историјског развоја кларинета и литературе за кларинет, Факултет уметности, Звечан, 2010.
- Еберст, Антон: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Еберст, Антон: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Лазић, Радивој: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
- Брун, Бруно: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Брун, Бруно: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких
- Ellsworth, Jane (2015). A Dictionary for the Modern Clarinetist. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-8648-3.
- Ellsworth, Jane, ур. (2021). The Clarinet. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-6482-5017-0.
- Hoeprich, Eric (2008). The Clarinet. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10282-6.
- Lawson, Colin, ур. (1995). The Cambridge Companion to the ClarinetНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47668-3.
- Lawson, Colin (1995a). „Single reeds before 1750”. Ур.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the ClarinetНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. стр. 1–15. ISBN 978-0-521-47668-3.
- Pinksterboer, Hugo (2001).Tipbook clarinet Hal Leonard Corporation. ISBN 978-90-761-9246-8.
- Pino, David (1998).The clarinet and clarinet playing Dover Books. ISBN 978-0-486-40270-3.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Clarinet Connections, web.archive.org
- Clarinet Teachers, web.archive.org
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Pickett, Joseph, ур. (2018).clar·i·net (klăr′ə-nĕt) (Fifth изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-1-328-84169-8.
- ↑ Harper, Douglas (2017).clarinet(n.)
- ↑ Cresswell, Julia, ур. (2021).clarinet Oxford Dictionary of Word Origins (Third изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1988-6875-0.
- ↑ Rendall 1971, бок 1–2, 69.
- ↑ Jacobs, Arthur (2017). „clarionet”. A New Dictionary of Music. Taylor & Francis. стр. 74. ISBN 978-1-351-53488-8.