Квинта

Квинта (лат. quintus - квинта intervallum, розмак ) то музични интервал чий розмак медзи першим и пиятим I - V ступньом
у скали (лєбо даєдней мелодиї, тиж квинта у диятонскей скали). После унисон интервала т.є. прими и интервала - октава, чиста квинта найзначнєши интервал у тоналней гармониї. Интервал квинта спада до консонантного интервала (звучи чисто и празно).

Темперация квинти ма прикмету високей точносци, за рoзлику од, напр., интервала велькей терци.
Интервал квинта ше хаснує за формованє хроматского круга и квинтного круга, як и за штимованє музичних инструменатох.
Файти квинох
[ушориц | ушор жридло]Три файти квинтох, нотна илустрация на правим боку:

♦ Чиста квинта (состої ше зоз 3,5 тона) (а)
♦ Зменшана квинта (енгармонийски еквивалентна з тритоном) (b)
♦ Звекшана квинта (енгармонийски еквивалентна з малу сексту). (c)
Тонална гармония
[ушориц | ушор жридло]Основни акорди тоналней музики – дурски и молски (т.є. вельки и мали) трозвук, тиж и септакорд – шицки су составени з интервалох терца и квинта.[1]
Чисти квинти ше находза у дурских D5 и молских M5 (т.є. вельких и малих) трозвукох, а окреме су значни у септакордох; мали септакорди зоз доминантну функцию, (тиж у вельких септакордох - VD7 и малих септакордох - MM7).
Зменшана квинта ше находзи у зменшаних трозвукох, полузменшаних септакордох и змeншаних септакордох.
Звекшана квинта ше находзи у звекашних трозвукох и звекшаних септакордох.
Квинти ше надовязую єдна на другу, формируюци акорди у квинтовей гармониї такв. квинтни круг.
Квинти круг
[ушориц | ушор жридло]Илустрация на правим боку:

Круг квинтох нарисовани на хроматскей скали як правилни гвиздасти дванацтонови угли. [2]
Скапчоованє чистих квинтох ((F-C), (C-G), (G-D), (D-A), (A-E), (E-H),...) формує шор квинтох (F, C, G, D, A, E, H, Fis, Cis); Так пошоровани квинти представяю шицки дванац ноти хроматскей скали.
Гармонизация скалох у квинтох
[ушориц | ушор жридло]У C-Dur скали шицки квинти у скали чисти интервали окрем єдней квинти (h – f).
Нотни и звучни приклад чистих квинтох у C- Dur скaли:


Интервал (h - f) зменшена квинта:

Инструменталне штимованє
[ушориц | ушор жридло]Штимованє по квинти ше одноши на групу штимованя смикових инструментох у хторих кажди интервал медзи пошорованима празнима струнами интервал - чиста квинта. Тото штимованє стандардне за мандолину и виолину, а алтернативно и за ґитару.
Интервал квинта у руских писньох
[ушориц | ушор жридло]Як и шицки други интервали и интервал квинта похасновани у руских писньох. Найчастейше су хасновани у цеку мелодийских рухох народних и забавних писньох. Так же мож констатовац же ше квинта як интервал найдзе з нука структури композицийох-писньох.
Медзитим народни писнї ридко кеди започинаю писню зоз интервалом квинта. Сам интервал нє звучи адекватно у духу нашей рускей народней мелодики.
Док у забавних писньох поготов при рускому зачатнїкови забавних мелодийох Якимови Сивчови мож видзиц интервал квинта на самим початку мелодиї його писньох. Интервал квинта харктеристична за забавну музику пре специфичносц мелодийского скока и звучанє. Так же квинту у забавней музики мож стрeтац на початку писньох и єднак є у писньох заступена у напрямох на висше и на нїжей.
Приклади писньох хтори починаю зоз квинту на висше лєбо на нїжей а виведзени су як авторски писнї на руских фестивалох Ружова заградка и Черевена ружа, нотацийно су зазначени у музичних публикацийох:
| Приклади писньох з интервалом квинта у музичней литератури | ||
|---|---|---|
Наслов писнї
|
Автор писнї
|
Литература
|
| Блїщаци гвиздочки | Яким Сивч | Поета нотох (бок 42) |
| На дражки живота | ''
|
Поета нотох (бок 82)
Черевена ружа I (1962-2011) (бок 46) |
| Цихо, цихше | ''
|
Поета нотох (бок 122) |
| Били жими | Юлиян Рамач | Ружова заградка (бок 154) |
| Студзенка | Славко Бесерминї | " (бок 160)
|
| Нєт мойого, наймилшого | Агнета Тимко | '' (бок 164)
|
| Лєм за тебе | Йовґен Надь | '' (бок 170)
|
| Моя ровнїна | Мирон Сивч | Ружова заградка (бок 179 - соло)
Черевена ружа I (1962-2011) (б. 411 - хорска) |
| Любов мацерина | Слакво Бесерминї | Черевена ружа I (1962-2011) (бок 260) |
| Руски коренї | Юлиян Рамач | Черевена ружа I (1962-2011) (бок 342) |
| Ой, шкорванку (хорска) | Татиана Барна | '' (бок 376)
|
| У єй очох | Мирослав Пап | " (бок 405)
|
| Любовна писня | Весна Надь | " (бок 443)
|
| Младосц | Михал Гарди | " (бок 68)
|
| Надїя з ружох | Владимир Малацко | " (бок 122)
|
| Тулїпани | Владимир Горняк | " (бок 154)
|
| Ладї | Юлин Бучко | " (бок 218)
|
| Рано | Славка Варґа | " (бок 259)
|
| Укрднути погляд | Владимир Семан | " (бок 347)
|
| Панонска балада | Владимир Семан | " (бок 363)
|
| Ноци без тебе | Славка Варґа | " (бок 385)
|
| Поглєдам твою руку | Весна Надь | " (бок 445)
|
| Тото цо прешло | Владимир Малацко | " (бок 453)
|
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Яким Сивч-поета нотох Нови Сад 2010, НВУ Руске слово и Завод за културу ВР
- Андреи Даждиу Ружова заградка 1990-2007 Нови Сад 2008, НВУ Руске слово
- Червена ружа 1962-2011 I и III том, Нови Сад Завод за културу войводянских Руснацох
- McCartin, (1998): McCartin, Brian J. (Листопад 1998) Prelude to musical geometry The College Mathematics Journal. 29: 354—370. doi:10.1080/07468342.1998.11973971 JSTOR 2687250.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Волчья квинта (Вовкова квинта) на русийским язику.
- Lestvice kvintnog kruga youtube.com
- Intervali: kvarte i kvinte izgradnja youtube.com
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Kostka, Stefan; Payne, Dorothy; Almén, Byron (2013). harmony with an introduction to twentieth-century music (вид. seventh). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-131828-0.
- ↑ Соловьёв Н. Ф. Квинта // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.