Кварта

Кварта (лат. quarta — штварта, oд quattuor: штири) у теориї музики представя интервал зоз розмаком штирох тонох, штирох ступньох диятонскей скали, [1][2] у своїм обсягу ма 5 полутони.
Кварту мож записац до линийней системи на два способи:
♦ Мелодийно кед тони кварти записани єден за другим,
Нотни приклад и звучни приклад:
♦ Гармонийно (такв. гармонски) кед тони кварти записани єден наспрам другого.
Нотни и звучни приклад:
Основни характеристики итервала кварти
[ушориц | ушор жридло]♦ Розмак хтори залапює штири тони у скали (напр. од тона c по f, d-g, a-d, итд.) (1, 2)
♦ Файта кварти будзе завишиц од числа цалих и полутонох
♦ Звучносц - коносантна (чиста кварта звучи празно, звекшана або зменшана кварта звучи напнуто)
Файти квартох
[ушориц | ушор жридло]- ♦ Чиста кварта (Ч 4): розмак виноши два и пол цали тони (пейц полутони, трепецийна мира фреквенциї 4:3) Спада до совершених- консонантних интервалох. У музичней пракси место термина чистая кварта найчастейше ше пове лєм кварта без атрибутней прикмети .
- ♦ Звекшана кварта (ЗВ 4) (серб, прекомерна /тритонус): розмак виноши три цали тони (шейсц полутони)
- ♦ Зменшана кварта (ЗМ 4): (серб. умањена) розмак виноши два цали тони (штири полутони)
Як наставаю кварти по файти
[ушориц | ушор жридло]♦ Чиста кварта
Розмак облапя 4 ступнї у каждей диятонскей дурскей скали и теди кварта вше ЧИСТА (напр. c-f, d-g, e-a, g-c, h-e, ) окрем кварти на IV ступню хтора ЗВЕКШАНА (f-h).
▶ Надпомнуце: як написане кварта на IV ступню диятонскей скали природно звекшана (пре три цали тони - тритонус), нотни приклад:
У тим случаю кед сцеме же би звекшана кварта постала чиста, знїжуєме єй горнї тон за полутон на нїжей, (f - b) лєбо повисшуєме долнї за полутон нависше (fis - h).
♦ Звекшана кварта
Звекшана кварта настава так жe чистей кварти (c-f ) повисшиме горнї тон c-f на fis (та будзе c-fis).
Нотни и звучни приклад:
або долнї тон „ c “ знїжиме нa ces (та будзе ces-f)
♦ Зменшана кварта
Зменшана кварта настава так же чистей кварти c- f знїжиме горнї тон на фес (c- fes) напр.
або долї тон повисшиме (cis - f).
Нотни приклад чистей, звекшаней и зменшаней кварти од тона „ с “ :
▶ Нотни и звучни приклад од тона „ g “ :
Постоя и двойнїсто звекшани и двойнїсто зменшани кварти, теорийно спадаю до дисонантних и маю свойо еквивалентни интервали. Таки кварти припадаю другей обласци такв. енгаромонийских замeнкох и енхармонийских розменкох.
Историйне огляднуце
[ушориц | ушор жридло]У Питаґорoвей музичней теориї, кварта, вєдно зоз октаву и квинту, тримала ше за совершену консонанту. Зоз зявеньом полифоней музики (у Европи од 9. вику), постало ясне же, за розлику од октави и квинти, кварта, як „вертикални“ (гармонийски) интервал, звучи напнуто и нє оможлївює психолоґийни ефект опущованя и змиреносци хтори ше обчекує од консонанци. Пре тоту „психолоґийну“ причину, кварта (кварт- октава) у старомодней гармониї (коло 10-15. вику) нїґда нє хаснована у комбинациї за каденцу (односно законченє композициї).[2]
У полифоней музики станє кварти остало нєпременєне гоч обидва терци (велька и мала постали консонанци (коло 16. вику), а вельки и мали трозвуки (дурски и молски) постали примарни за формованє каденциялней ултими. У строгим стилу полифониї, кварта третирована як дисонанца, хтора ше (як и други дисонанци) мушели обовязно розришиовац до консонанци (звичайно, до велькей або малей терци).[3]
Музика 20. вика
[ушориц | ушор жридло]Заходна класична музика
У 20. веку, гармония експлицитно формована на квартох и квинтох постала барз важна. Формованє гармонизациї на тот способ постало познате як:
♦ Квартна гармония за акорди засновани на квартох и
♦ Квинтна гармония за акорди засновани на квинтох.
Джез музика хаснує квартни гармониї (звичайно ше так наволую и виражую у квартох).
Каденци ше часто „вименюю“ же би уключели, ришели и суспендовали акорди хтори нєришуюци.
У музики Французких композиторох спочатку 20. вику, квартни акорди ше комбиную и обєдинюю зоз нонакордами, у цалей тонскей скали, пентатонскей скали и з политоналосцу як часц їх музичного язика, а квартна гармония постала важне средство виражованя у музики Клода Дебисия, Мориса Равела и других. Приклади ше находза у Дебисийовим оркестерским дїлу La Mer (Море) и у його клавирних дїлох, окреме La cathédrale engloutie зоз його

прелудиюмох (Preludes) за клавир, як и Pour les quartes и Pour les arpéges composées зоз його Etide.
ИНТЕРЕСАНТНОСЦ:
Цикаве же нєшка велї урядово превозки медицинскей швидкей помоци, полицийски авта, камиони огньогасцох за гашенє огня и под. значни за каждодньови живот, окрем ротацийного шветла, маю и звучни алармни сиґнал хтори наштимовани у интералу кварти.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Peričić, Vlastimir. 2007. Vokalni kontrapunkt za srednje muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Марко Тайчевич, Основна теория музики (на язику: сербским)
- Bellermann Heinrich. 1901. Der Kontrapunkt. Berlin. Julius Springer.
- Jeppesen, Knud. 1927. The Style of Palestrina and the Dissonance. London: Humphrey Milford, Oxford University Press.
Вонкашня вяза
[ушориц | ушор жридло]- Encyclopædia Britannica, Interval
- Кварта и Квинта (видео знїмок)
- Intervali: kvarte i kvinte izgradnja
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Prout, Ebenezer (1903). „I-Introduction”. Harmony, Its Theory and Practice (30th edition, revised and largely rewritten изд.). London: Augener; Boston: Boston Music Co.. стр. 1. ISBN 978-0781207836.
- ↑ „Interval”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- ↑ KONSONANTNA KVARTA, Pojmovnik muzičke teorije pojmovnik.sdmt.rs
- ↑ Bruce Benward and Marilyn Nadine Saker (2003). Music: In Theory and Practice, Vol. I, seventh edition (Boston: McGraw-Hill): p. 37. https://en.wikipedia.org/wiki/ISBN ISBN.