Карапачи
Карапачи (єд. карапач хл. род и карапача ж. род, карапачи мн.) У народзе вше ше гварело же карапачи.
1. Карапач (єднина) по єдних то меновнїк хлопского роду. и
2. Карапача (єд.) по других женского роду.
То у кулинарстве пражена сладка лакотка у хторей цесто замишене зоз муки, жовчкох и млєка або води. Так є загнєцене як и за правенє домашнїх резанкох.
За карапачи (то керестурска назва) иснує и друга назва надувари алє тому слову нє ясне походзенє. Предпоставка и дума ше же настало од єй прикмети у процесу праженя прето же ше надую (подую).
Рецепт за Карапачи
[ушориц | ушор жридло]2 жовчки, муки, на верх ножа солї,
дакус цукру (по смаку),
и дакус води, же би цесто було анї мегке анї тварде.
Поступок правеня
[ушориц | ушор жридло]Загнєсц цесто и розогнац на табли (aбо силиконскей подлоги), помасциц од горе з масцу (розпущени марґарин, масло), складац як на хусточку (або як кремпитово цесто). Намасцене цесто зохабиц най постої дас пол годзини же би ше „одпочинуло”. Розогнац ознова на ценко и резац з острожку або з ножом на ромби, квадрацики, лєбо правоугельнїки, пущац их и пражиц на горуцей масци (так як и череґи). Посипац з мелким цукром и вислуговац.
Карапачи ше ище волаю надувари, бо ше на горуцей масци од жовчкох „надую.”
Полнєти карапачи ше готовя на подобни способ лєм потребно до цеста додац 2-3 ложки сладкей шметанки. Мож положиц по два ценки нарезани часци єдна на другу, лєбо прегнуц по поли а медзи нїх накласц сира лєбо маджуну а дакеди ґаздинї кладли и витрепани бильчки з цукром - за хтори було мено „цукрова пена.” Около ше их поприцискало з видлїчку або з пальцами же би „уложени” состойки нє вичурели при праженю.
Литература
[ушориц | ушор жридло]• Словнїк руского народного язика I А-Н, Нови Сад, 2017. б. 578
• Мацерова Руска кухарка, Б. Х. Цветкович - Лю. Няради, НВУ Руске слово, бок 164