Прейдз на змист

Ками

Материял зоз Википедиї
Аматерасу, єден од централних божествох шинтоизма

Ками (японске божество) (японски: 神, [kaꜜmi]) то духи, зявеня або святи сили хтори почитовани у шинтоїзме. Можу буц елементи пейзажу, сили природи, як и єство и квалитети хтори тоти єства виполюю. Тиж так можу буц и духи почитованих покойних. Велї камиї ше трима за давних предкох кланох (даєдни предки могли постац камиї по шмерци кед у живоце витворели вредносци и чесноти камия). Традиционално патрене, вельки и сензационални вождове, як цо царове, могли постац або постали камиї.[1]

У шинтоїзме, камиї нє видвоєни од природи, алє су єй часц. Маю позитивни и неґативни, як и добри и зли характеристики. Вони манифестациї мусубия (結び)[2] , моц поставаня або твореня у японскей релиґиї шинтоїзем), повязую енерґию универзума и трима ше их за угляд хторому чловечество треба же би ше намагало. За камиї ше дума же су скрити од того швета и же населюю комплементарне постоянє хторе пресликує нашо шинкаи (神界, швет камия).[3] Же би були у гармониї зоз страхопочитуюцима аспектами природи, мушиме буц свидоми канаґара но мичиа ( 随神の道 або 惟神の道 способ камия).[2]

Етимолоґия

[ушориц | ушор жридло]

Ками японске слово за бога, божество або дух. Хасноване є за описованє розума, бога, верховного єства, єдного зоз шинтоїстичних божествох, слики, принципох и шицкого гевтого цо ше обожує.

Гоч божество звичайна интерпретация камия, даєдни шинтоїстични науковци твердза же таке прекладанє може спричинїц нєпохопйованє терминох. Широке хаснованє слова ками мож поровнац зоз санскритску Дїву и єврейским Елохимом, хтори ше тиж так одноша на бога, божества, ангелох або духох.

Даєдни етимолоґийни предкладаня:

  • Ками у своїм кореню може єдноставно представяц дух або аспект духовносци. Написане зоз кандї писмом 神, китайско-японске читанє шин або джин. На китайским, тот символ значи божество.[4]
  • У аино-язику, слово камуи ше одноши на анимистични концепт барз подобни японскому камию. Питанє походзеня слова и далєй предмет розправох, алє ґенерално ше суґерує же слово ками пожичене од вчасних Японцох хтори прилапели Аину народ.[5]
  • Мотори Норинаґа у своїм Кодїки-ден-у дал дефиницию камия: ... кажде єство хторе ма еминентни квалитет, за розлику од нормалного и воздзвигуюци є, вола ше ками.

Понеже Японци углавним нє розликую ґраматичне число при меновнїкох (єднина и множина у японских меновнїкох исти), часто нє ясне чи ше ками одноши на єдно, чи на вецей створеня. Кед потребни синґуларни концепт, -ками ше хаснує як суфикс. Скрацени термин хтори ше звичайно хаснує за означованє вецей камийох то камиґами.[3]: 210–211

Пол ше тиж так нє подрозумює у слове ками, та ше як таке може хасновац за означованє гоч хлопа, гоч жени.

Гоч шинтоїзем нє ма снователя, нє ма облапяюци доктрини анї релиґиозни тексти, Кодїки (записи древних збуваньох), написани 712. року, и Нихон Шоки (Хронїки Япону), написани 720. року, ма найвчашнєйши запис о японским миту твореня. Кодїки ше тиж так состої з описох рижних камийох.[3]: 39 

У старих традицийох було пейц одредзени характеристики камия:[6]

  1. Ками то два уми. Вони можу пестовац и любиц кед су почитовани, алє можу и спричинїц деструкцию и нєскладанє при нєпочитованю. Камиї ше муша змириц же би ше достало їх прихильносц и обкеровац їх гнїв. Традиционално, ками маю два души, єдну нїжну (ниґи-митама), а другу асертивну (ара-митама). Попри того, у Ямакаґе Шинто-у камиї маю два додатни души хтори скрити: єдну щешлїву (саки-митама) и єдну мистериозну (куши-митама).[3]: 130 
  2. Ками нєвидлїви людскому швету. Место того, вони населюю святи места, природни зявеня або людзох под час обрядох хтори глєдаю їх благослов.
  3. Вони рушаюци, обиходза свойо места богослуженя, хтори може буц даскельо, алє нїґда нє останю занавше.
  4. Єст вельо розлични файти камия. У Кодїкию наведзени 300 розлични класификациї камийох и шицки вони маю розлични функциї, як цо то ками витру, ками лєшовачох и ками драгох.
  5. И на концу, шицки камиї маю розличне старательство або длужносц ґу людзом хтори их окружую. Як цо людзе маю обовязку робиц так же би камиї були щешлїви, вони тиж муша окончовац специфичну функцию обєкту, места або идеї.

Ками то концепт хтори ше нєпреривно меня, алє їх присуство у живоце Японцох остало константне. Найвчаснєйши улоги камийох були як духи засновани на жеми, помагаюци вчасним ловарским и зазберуюцим ґрупом у їх каждодньовим живоце. Обожовани су як богове жеми (горох) и моря. Понеже пестованє рискаши постало вше важнєйше и превладзуюце у Японє, идентитеет камия прешол на отримуюци улоги хтори директно уключени до росту шацох, улоги як цо то диждж, жем и рискаша.[6] Тота вяза медзи вчаснима Японцами и камийом ше манифестовала у обрядох и церемонийох хтори мали за циль привесц камия же би помогнул роснуце и защицел жатву. Тоти ритуали тиж так постали символ моци и сили перших вчасних царох.[7]

Панує моцна традиция историї митох у шинтоїстичней вири. Єден таки мит детально описує зявенє першого цара, унука богинї Слунка Аматерасу. У тим миту, кед Аматерасу послала свойого унука на жем же би пановал, дала му пейц зарна рискаши, хтори пестовани на нєбесних польох (Такамаґахара). Тота рискаша оможлївела же би вон трансформовал дзивину.

Дружтвени и политични нєскладаня бавели ключну улогу у розвиваню нових файтох камия, точнєйше ґорио-шина (ками святого духа). Ґорио то вимсцолюбиви духи мертвих чийо животи були претаргнути, алє их змирела вирносц шинтоїстичних шлїдбенїкох, а вери ше же тераз кару гевтих цо нє почитую камийох.[7]

Пантеон камия, як и сами камиї, константно ше меня у дефинициї и обсягу. Як ше меняла потреба людзох, так ше меняли досяги и улоги розличних камийох. Даєдни приклади тих пременкох вязани за здравє, як цо то ками овчих покох чия ше улога розширела на шицки обераци хороти, або ками вредох и виросткох хтори тиж так превжали канцер и лїченє од канцеру.[7]

У античкнм анимистичним японским вереню, камиї ше похопйовало як єдноставни божески сили природи. Обожователє у античним Японє почитовали камиї природи хтори мали окремну красу и моц як цо то духи,[8]океан,[8] Слунко[8], водопади, гори[8], стини, животинї[8], древа[8], трави, рискашово поля, громи,[9]ехои, лїшки и лїшково духи[9] и азийски шарканї.[9] Вони моцно верели же духи и локални камиї заслужую почитованє.

Року 927. тей ери (CE), Енґи Шики (延喜式, буквално процедури Енґи Ери) обявени у пейцох томох. Тото, перше формалне кодификованє шинто обрядох и норито (литурґиї и молитви) хторе прежило, постало основа за шицки дальши шинто литурґийни пракси и труди. Воно начишлєло шицки тедишнї 2.861 шинто храми и 3.131 урядово припознати и камиї хтори мали свойо святилїща.[10] Число камийох ше звекшало и далєко превозишло тото число през наиходзаци ґенерациї, понеже тераз єст лєм у токийским Ясукуни храме вецей як 2.446.000 поєдинєчн камиї.


Значни камиї

[ушориц | ушор жридло]
  • Amaterasu Ōmikami, божица Слунка и главне божество шинтоїзма
  • Еbisu, єден зоз седмерих богох щесца
  • Fūjin, бог витру
  • Hachiman, туторски бог войни
  • Inari Ōkami, бог рискаши и аґрикултури
  • Izanagi-no-Mikoto, перши чловек
  • Izanami-no-Mikoto, перша жена
  • Kotoamatsukami, основне тройство камийох
  • Meiji Tennō, японски цар, дух модернизациї Япона
  • Omoikane, божество мудросци
  • Raijin, бог блїскавки, гирменя и бурйох
  • Ryūjin, японски шаркань, бог моря и бурйох
  • Sarutahiko Ōkami, бог жеми
  • Susanoo-no-Mikoto, бог моря и бурйох
  • Tenjin, бог поезиї
  • Tsukuyomi-no-Mikoto, бог Мешаца
  • Yamato Iware-biko no Mikoto, японски перши цар

Вонкашнї вязи:

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Tamura, Yoshiro (2000).Japanese Buddhism: A Cultural History (1st ed.). Tokyo: Asher Publishing. p. 234. ISBN 978-4-333-01684-6.
  2. 2,0 2,1 Boyd, James W.; Williams, Ron G. (1 January 2005). Japanese Shintō: An Interpretation of a Priestly Perspective. Philosophy East and West. 55 (1): 33–63.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Yamakage, Motohisa; Gillespie, Mineko S.; Gillespie, Gerald L.; Komuro, Yoshitsugu; Leeuw, Paul de; Rankin, Aidan (2007).The Essence of Shinto: Japan's Spiritual Heart (1st ed.). Tokyo: Kodansha International.
  4. "神 - Yahoo奇摩字典 搜尋結果". Yahoo Dictionary. 1 January 2013. Retrieved 1 January 2017.
  5. An Ainu-English-Japanese dictionary (Including a grammar of the Ainu language). Tokyo Methodist Pub. House. 1905.
  6. 6,0 6,1 Jones, Lindsay (2005). Encyclopedia of Religion (2nd ed.). New York: Macmillan [u.a.] pp. 5071–5074. ISBN 978-0-02-865734-9.
  7. 7,0 7,1 7,2 Ohnuki-Tierney, Emiko (July 1991).The Emperor of Japan as Deity (Kami). Ethnology. 30 (3): 199–215.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Pearson, Patricia O'Connell; Holdren, John (May 2021). World History: Our Human Story. Versailles, Kentucky: Sheridan Kentucky. p. 294. ISBN 978-1-60153-123-0.
  9. 9,0 9,1 9,2 Carlson, Kathie; Flanagin, Michael N.; Martin, Kathleen; Martin, Mary E.; Mendelsohn, John; Rodgers, Priscilla Young; Ronnberg, Ami; Salman, Sherry; Wesley, Deborah A. (2010). Arm, Karen; Ueda, Kako; Thulin, Anne; Langerak, Allison; Kiley, Timothy Gus; Wolff, Mary (eds.). The Book of Symbols: Reflections on Archetypal Images. Köln: Taschen. p. 280. ISBN 978-3-8365-1448-4.
  10. Picken, Stuart D.B. (2011). Historical Dictionary of Shinto (2nd ed.). Lanham: Rowman & Littlefield Publishing Group. p. 92. ISBN 978-0-8108-7372-8.