Прейдз на змист

Каденца (музика)

Материял зоз Википедиї
Каденца гармонска вяза V-I ступень

Каденца (лат. Cadere a значи „падац”) то гармонска вяза двох або трох акордох розличиних функцийох, зоз хтору ше закончує (заокружує) мелодия, музична идея, цек музичней думки.

▶ Розлични акорди на ступньох у тоналитету даваю одредзени гармонски функциї.

  • Тоника (Т) I ступень
  • Cубдоминанта (S) IV ступень (або под'доминанта)
  • Доминанта (D) V ступень

I, IV, V тo главни ступнї у склох хтори и найважнєйши за творенє каденци, а постоя ище нєглавни ступнї (ориєнтация спрам одношеня на I ступень алє вони нє барз значни за творенє каденцох) супертоника (II) долня медиянта (VI ступень), горня медиянта (III), водзачка VII (серб. вођица) або „водзаци" ступень.

Типи каденцох

[ушориц | ушор жридло]
Аутентична каденца

У музики єст вецей типи каденцох. Каденци дзелїме на автентичну, плаґалну, полукаденцу, спреведацу (серб. варљиву) каденцу и преширену каденцу.

1. Автентична каденца то вяза D-Т, т.є.. V-I або VII-I

  • Подполна автентична каденца то вяза S-D-Т, т.є. IV-V-I або II-V-I
  • Нєподполна
  • Совершена
Плаґална каденца

2. Плаґална (такв. церковна) каденца то вяза S-Т, т.є., IV- I або II- I, хтора ше ридко хаснує у пракси.

3. Полукаденца, хтора представя комбинацию ступньох и ма законченє на D, т.є. вяза I-V або IV-V. Тота каденца нєзвичайна, прето же музична думка хтора ше зоз тима функциями закончує охабя упечаток нєдоконченосци.

4. Спреведаца каденца то вяза V-VI. Вола ше „спреведаца“ прето же ше обчекує вяза V-I ступень, а у такей каденци ше зявел VI ступень и ма функцию тоники (I ступня) односно зявел ше VI як його заменїк - место I ступня. Спреведаца каденца нїґда нє значи конєц музичного виреченя; то лєм його кратки застой.

5. Преширена каденца настава зоз комбинованьом спреведацей и подполней автентичней каденци. Напр. V - VI + IV -V - I = преширена каденца.[1]

Пиклад: Нотни и звучни приклад подполней каденци [2]

,,Подполна каденца'' ,[3] ,,єдноставна каденца'' [4] або ,,главна каденца'' [5], ,,полна'' [6] походзи ище зоз часу теоретичара Хуґа Римания. То каденца зоз пошорованима акордами на I-IV- V- I ступню або функцийох T-S-D-T и була початна основа велїм теоретичаром (поготов нємецким) за преучованє теориї о гармониї у музики.

Така проґресия акордох як цо у подполней каденци служи як ,,загрожуюца и архетип'' тоналносци музики, а тиж и як ,,совершена репрезентация тоналитета'', понеже залапює шицки ноти у скали.[7]

Приклад: Нотни и звучни приклад спреведацей каденци (на концу першей часци 1-го шора), полукаденца (2.шор конєц 4. такта) и автентична каденца на концу мелодиї).

Анотонин Дворжак, Словенски танци, опус. 72, ч. 2

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Юрій Юцевич. Каденція // Музика: словник-довідник. — Тернопіль, 2003. — 352 с. — ISBN 966-7924-10-6.
  • Alexander Rehding: Hugo Riemann and the birth of modern musical thought. Cambridge University Press, Cambridge 2003, ISBN 978-0-521-09636-2.
  • Hugo Riemann: Musikalische Logik. Hauptzüge der physiologischen und psychologischen Begründung unseres Musik-systems. Leipzig 1873.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. „Занимљива музика - Каденца” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 06. 2018. г. Приступљено 20. 02. 2020.]
  2. Beispiel einer Kadenz als Musikstück
  3. Halm 1912, S. 28.
  4. Dachs/Söhner 1985, S. 14.
  5. Dachs/Söhner 1985, S. 25.
  6. Abraham 1965, S. 45.
  7. Dachs/Söhner 1985, S. 14: „In der Kadenz begegnen wir dem ersten musikalischen Geschehen. Sie ist Vor- und Urbild für die Musik in der ganzen klassischen und romantischen Epoche.“