Прейдз на змист

Интервал (музика)

Материял зоз Википедиї
Музични интервали

Интервал (лат. intervallum, розмак) у музики представя розмак медзи гоч хторима двома тонами у скали лєбо у мелодиї. Нїзши тон интервала ше вола долнї а висши горнї, винїмок чиста прима хторей обидва тони єднакей/истей висини. Интервали ше дзеля на гармонски, при хторих два тони звуча источасно и мелодийски, при хторих ше два тони чую єден за другим. Други два подзелєня интервалох; то по велькосци и по файти.[1][2]

Нотацийни и звучни приклад даскелїх интервалох: велька терца f1– a1, кварта f1– b1, квинта f1– c2 и октава f1 – f2. [3]


X:2019/10
M:4/4
L:1/4
K:F
F A [F2A2]|  F B [F2B2]| F c [F2c2]|  F f [F2f2]|]

Скрацене означованє: В3 (f–a), Ч4 (f–b), Ч5 (f–c2 ) и Ч8 (f1–f2.) [3]

У заходней музики, интервали ше найчастейше розликую по розмаку тонох-нотох диятонскей скали. Найменши од тих интервалох то полутон.[4][5][6] Интервали менши од полутона ше наволую микротони. Микротони ше можу формовац хаснуюци ноти рижних файтох нєдиятонских скалох. Даєдни зоз найменших ше наволую „запяти-розкол, дияшизма,” и зоз тим ше описую мали одступаня, и обачлїви су у поєдиних системох присподобйованя, медзи енхармонских еквивалентних нотох як цо то c♯ (cis) и d♭ (des). Интервали можу буц арбитрарно мали, аж нєобачлїви за людске ухо. У физичним смислу, интервал то одношенє помедзи два сонични фреквенциї. Напр. гоч хтори два тони єдней октави маю медзисобне фреквенцийне одношенє 2:1. То значи же инкременти-фиксни лєбо пременлїви повекшаня даякей вредносци висини тона, за исти интервал резултую повекшаня фреквенциї, гоч людске ухо доживює тото як линеарне звекшанє до висини.

Интересантно спомнуц же даєдни нєевропски музични култури хасную скали хтори далєко од европскей 12 тонскей системи, напр. у Индиї поставени системи хтори дзеля октаву на 22 часци/крочаї „шрути.” За прeучoванє и упоредзованє розличних скалох у теориї хаснує ше окремна єдинка - цент, хтора дзелї полутон на 100 єднаки часци.То мерни єдинки, виведзени зоз лоґаритма фреквенцийного одношеня у математики.

У заходней музичней теориї, найчастейша схема за интервали описує два прикмети интервала: квалитет-файта (чисти (перфектни), вельки, мали, звекшани, зменшани) и число (перши, други, треци, штварти интервал итд.). Даєдни приклади то мала трецина (терца) лєбо перфектна/чиста пиятина (квинта). Тоти мена нє идентификую лєм розлики у полутонох медзи горнїх и долнїх нотох, алє тиж и способ на хтори ше интервал чита/щитує (серб.спелује). Значносц читаня/щитованя походзи зоз историйней пракси роздвойованя фреквенцийного одношеня енхармонских интервалох як цо то g–g♯ (g-gis) и g–a♭.(g-as)[8]

Подзелєнє интервалох

[ушориц | ушор жридло]

Кед ше тони пошорую по велькосци, повагу ше обраца на диятонску розлику медзи двома тонами. Напр. c-d (це-де) и cis-des (цис-дес), то секунди прето же обидва маю диятонски мена зоз солмизацию do-re (до-ре). Постоя осем степени велькосци интервалох од хторих ше можу формовац шицки други. Кажде мено интервала мож означиц зоз адекватнима числами: Прима (1), кварта (4), октава (8) итд.

Прето ше тоти интервали наволую єдноставни лєбо прости, їх мена то:

1. Прима, обидва тони интервала маю исте мено

2. Секунда, хтору творя два сушедни тони

3. Терца, розмак трох тонох (кед висши тон треци од нїзшого)

4. Кварта, розмак штирох тонох (кед висши тон штварти од нїзшого)

5. Квинта, розмак пейцох тонох (кед висши тон пияти од нїзшого)

6. Секста, розмак шейсцох тонох (кед висши тон шести од нїзшого

7. Септима, розмак седем тонох (кед висши тон седми од нїзшого)

8. Октава, розмак осем тонох (кед висши тон осми од нїзшого)

Други интервали, ше наволую зложени, и формую ше по принципу „єдна октава + терца“, „єдна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Мена тим интервалом ше даваю по (шорних числох) пошорованих числох:

Нона (9) = октава (8) + 1 секунда (2) (поновени октавни тон а хтори ма у своїм составе и секунда ше нє рахує прето 8+1 а НЄ 8+2).

Децима (10) = октава (8) + терца (3)

Ундецима (11) = октава + кварта (4)

Дуодецима (12) = октава + квинта (5)

Tерцдецима (13) = октава + секста (6)

Kвартдецима (14) = октава + септима (7)

Kвинтдецима (15) = октава +октава (8)

Интервали по файти

[ушориц | ушор жридло]

Окрем такого подзелєня, постої и подзелєня интервалох по файти, прето же гармонски, кажди зоз тих интервалох може буц формовани до вецей вариянтох.

Интервали по файти можу буц:

  • Чисти, то можу буц: прима, кварта, квинта и октава.
  • Вельки и мали: можу буц секунда, терца, секста и септима.
  • Зменшани, можу буц шицки интервали окрем прими.
  • Звекашни, можу буц шицки интервали.

Други интервали (такв. зложени интервали) як цо напр. нона лєбо дуодецима нашлїдзую прикмети тонох хтори их вєдно зоз одредзеним числом октави формує. Понеже нона = октава + секунда, то значи же нона будзе мац прикмету як и секунда (велька, мала, зменшана або звекшана) итд. (нїжей приклад)

Єдноставни интервали по файти схематски приказ:

И н т е р в а л и п о ф а й т и
Файта
Интервали
Чисти прима кварта квинта октава
Вельки секунда терца секста септима
Мали секунда терца секста септима
Зменшани можу буц шицки интервали окрем прими.
Звекшани можу буц шицки интервали.

Схема шицких єдноставних интервалох и їх характеристикох зоз прикладами.

Єдноставни интервали - характеристики
Интервали

+ числово ознаки

Нотни Приклад
Файта интервалox
Чиста
Велька
Мала
Зменшана
Звекшана
Прима (1) чиста

c - c

звекшана

c - cis

1 полутон

Секунда (2)
c - d

2 полутони

c - des

1 полутон

c - deses

тони исто звуча

c - dis

1 полутон

Терца (3)
c - e

4 полутони

c - es

3 полутони

c - eses

цали степен

c - eis

5 полутони

Кварта (4) с - f

5 полутони

c - fes

6 полутони

c - fis

4 полутони

Квинта (5) c - g

6 полутони

c - ges

6 полутони

c - gis

7. полутони

Секста (6)
c - a

7 полутони

c - аs

8 полутони

c - asas

9 полутони

c - ais

10 полутони

Септима (7)
c - h

11 полутони

c - b

10 полутони

c - heses

9 полутони

c - his

12 полутони

Октава (8) с1 - c2

12 полутони

c - ces

11 полутони

c - cis

13 полутони

Зложени интервали и їх характеристики
Интервал

+ числовo ознаки


Нотни приклад
Фaйта интервалох
Чисти
Вельки
Мали
Зменшани
Звекшани
Октава (8) +

секунда (2) =Нона (9)

велька

c1 - d2

мала

c1- des2

зменшана

c1 - deses2

зекшана

c1- cis2

Октава (8) +

Терца (3) = децима (10)

велька

c1 - e2

мала

c1 - es2

c1- eses2 c1 - eis2
Октава (8) +

Кварта (4)

Ундецима (11)

c1 - f2
c1 - fes2 c1 - fis2
Октава +

Квинта (5)

Дуодецима (12)

c1 - g2
c1 - ges2 c1 - gis2
Октава +

Секста (6)

Терцдецима (13)

c1 - a2 c1 - as2 c1- asas2 c1- ais2
Октава +

Септима (7)

Квартдецима (14)

c1 - h2 c1 - b2 c1- heses2 c1-his2
Октава (8) +

Октава (8) Квинтдецима (15)

c1 - c3
c1 - ces2 c1 - cis3

Чиста прима. У чистей прими долнї и горнї тон идентични. Приклад: c-c. Односно, чиста прима то поновени тон.

Звекшана прима. Прекомерну приму твори розмак помедзи горнього и долнього тона єден полутон. Приклад: c-cis.

Зменшана секунда. Секунда хторей тони исто звуча попри розличного диятонского мена. Приклад: c-dеsеs. Еквивалентна є чистей прими.

Мала секунда. Секунда хторей розмак помедзи тонох єден полутон. Приклад: c-dеs.

Велька секунда. Секунда у хторей розмак помедзи тонох цали степен. Приклад: c-d.

Звекшана секунда. Секунда у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-dis. По звучносци є еквивалентна малей терци..

Зменшана терца. Терца у хторей розмак медзи тонами цали степен. Приклад: це-есес. По звучносци еквивалентна велькей секунди. Зменшана терца ше состої од двох малих секундох М2 + М2 = УМ3 (приклад c-des +des-eses)

Мала терца. Терца у хторей розмак медзи тонами три полутони. Приклад: c-s.

Велика терца. Терца хторей розмак медзи тонами штири полутони. Приклад: c-е.

Звекшана терца. Терца у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-еis. По звучносци є еквивалентна чистей кварти.

Зменшана кварта. Кварта у хторей розмак медзи тонами штири полутони. Примклад: c-f. По звучносци є еквивалентна велькей терци.

Чиста кварта. Кварта у хторей розмак медзи тонами пейц полутони. Приклад: c-f. (окрем винїмку: f-b)

Звкшана кварта. Кварта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-fis.

Зменшана квинта. Квинта у хторей розмак медзи тонами шейсц полутони. Приклад: c-ges. По звучносци є еквивалентна прекомерней кварти.

Чиста квинта. Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-g.

Звекшана квинта. Квинта у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-gis. По звучносци є еквивалентна малей сексти.

Зменшана секста. Секста у хторей розмак медзи тонами седем полутони. Приклад: c-аsаs. По звучносци є еквивалентна чистей квинти.

Мала секста. Секста у хторей розмак медзи тонами осем полутони. Приклад: c-аs.

Велька секста. Секста у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-а.

Звекшана секста. Секста у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Прикалд: c-аiс. По звучносциє еквивалентна малей септими.

Зменшана септима. Септима у хторей розмак медзи тонами дзевец полутони. Приклад: c-hesеs. По звучносци є еквивалентна велькей сексти

Мала септима. Септима у хторей розмак медзи тонами дзешец полтони. Приклад: c-b.

Велька септима. Септима у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c-h.

Звекшана септима. Септима у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Прикладр: c-his. По звучносци є еквивалентна чистей октави.

Зменшана октава. Октава у хторей розмак медзи тонами єденац полутони. Приклад: c1-ces2. По звучносци є еквивалентна велькей септими.

Чиста октава. Главна статя октава (музика). Октава у хторей розмак медзи тонами дванац полутони. Приклад: c1- c2.

Звекшана октава. Октава у хторей розмак медзи тонами тринац полутони. Приклад: c1-cis2

Инверзия интервалох

[ушориц | ушор жридло]

Интервали можу мац рушанє тонох-инверзию (такв. обрацанє) интервала кед долнї тон интервала ма рух-скок за октаву висше и теди вон постава горнї тон. И процивно горнї тон постанє долнї.

Илустрация хтора приказує обрацанє-инверзию интервалох:

Инверзия (обрацанє) интервалох)

То значи же прима 1 у инверзиї дава октаву 8

Секунда 2 дава септиму 7

Терца 3 дава сексту 6

Кварта 4 дава квинту 5

Квинта 5 дава кварту 4

Секста 6 дава терцу 3 итд.

У таких случайох чисти интрвали оставаю чисти, алє напр. инверзия меня файту интервала так же:

  • мали интерали поставаю вельки, и процивно
  • вельки поставаю мали,
  • звекшани поставаю зменшани и
  • зменшани поставаю повекшани.

Подзелєнє интервалох по звучаню

[ушориц | ушор жридло]

Акустично/звучно, постої розлика медзи консонантних и дисонантних интервалох.

♦ До консонантних спадаю: прима, октава, кварта (окрем звекшаней кварти) и квинта (окрем зменшаней квинти), терца и секста.

♦ До дисонантних спадаю: секунда, септима и тритон-прекомерна кварта; у инверзиї зменшана квинта. Односно зменшани и звекшани интервали.

Интервали оможлївюю основу за формированє рижних акордох, хтори творя значну гармонску структуру каждей мелодиї односно музики.

Литература

[ушориц | ушор жридло]

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. „Interval”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
  2. Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A. (11. 3. 2010), „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, Harmony and Voice Leading (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756
  3. 3,0 3,1 Mit den Frequenzen für f1 (352 Hz), a1 (440 Hz), b1 (469,33 Hz), c2 (528 Hz) und f2 (704 Hz) berechnet sich das Frequenzverhältnis der Intervalle in der reinen Stimmung folgendermaßen: Große Terz = 5:4 (f1–a1: 440 Hz:352 Hz = 5:4), Quarte = 4:3 (f1–b1: 469,33 Hz:352 Hz = 4:3), Quinte = 3:2 (f1–c2 528 Hz:352 Hz = 3:2) und Oktave = 2:1 (f1–f2: 704 Hz:352 Hz = 2:1)
  4. Duffin, Ross W. (2008). How equal temperament ruined harmony : (and why you should care) (First published as a Norton paperback. изд.). New York: W. W. Norton. стр. 163. ISBN 978-0-393-33420-3. Приступљено 28. 6. 2017.
  5. . Miller, Michael (2005).[ .The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. Penguin. бок 19. ISBN 1-59257-437-8.. [Indianapolis, Indiana: Alpha, 2005.
  6. Capstick, John Walton (1913). Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges. Cambridge University Press.