Зомбулька
| Зомбулька | |
|---|---|
Hyacinthus orientalis | |
| Наукова класификация | |
| Царство | Plantae |
| Кладус | Tracheophytes |
| Кладус | Angiospermae |
| Кладус | Monocotyledones |
| Ряд | Asparagales |
| Фамилия | Asparagaceae |
| Род | Hyacinthus Tourn. ex L. |
| Tипово файти | |
| Файта | Hyacinthus litwinowii
Hyacinthus orientalis Hyacinthus transcaspicus |
Зомбулька (лат. Hyacinthus, серб. зумбул, тур. sümbül,) спада до роду монокотиледоних скритонашенькарох зоз истоменовей фамилиї Hyacinthaceae, як и єдиней файти того роду, хтора природно (спонтано) рошнє у предїлох югозаходней Азиї, од Малей Азиї, прейґ Сириї, Либану, Израїлу и Ираку до Ирану. [1][2]
Єст субспонтани популациї у Далмациї [1] и Греческей. Природни бивальнїки зомбульки то каменяри од приморя по високи гори (2000 m н. в.) [3] Поєдини авторе два файти зродного роду Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) розкласую до роду зомбулькох як файти Hyacinthus litwinowii и Hyacinthus transcaspicus.
Опис рошлїни[1]
[ушориц | ушор жридло]Зомбулька вецейрочна лїсцаста рошлїна з под'жемним стеблом у форми цибульки. Висока є до 50 центи, зоз 4-12 прижемнима лїсцами и єдним квитковим стебелком хторе трима ґириздасти квитки. Число квиткох у ґириздочки до 15 при самошейки и субспонтаних рошлїнох, док при пестованих култиварох мож видзиц и по 50 квитки.
На яр квитки барз пахняци, белави, целово, жовти або били, гермафродитни. Єст полни (дупли) зомбульки и празни. Лїсточка периґону зроснути до цивки, зоз ставцами хтори стирча або ше зогинаю и даваю дзвонасти випатрунок цалому квитку. У даєдних наших местох зобульки ше ище волаю канчовики. Опращкованє окончую инсекти. Плод округла локулицидна ґалетка. Нашенє кафовкасто-чарней фарби, з голим арилусом. Зомбулька мирмекогорна рошлїна.
Значносц зомбульки
[ушориц | ушор жридло]
У восточним Штредожемю зомбульки ше пестує од давна, дзекуєци моцному паху квиткох, алє и прето же нє вимагаю вельо уваги при допатраню. Векшу значносц и популарносц посцигує у 18. вику у Европи, кед ше у Голандиї направело вецей як 2000 култивари и гибриди. Препоручує ше при допатраню [4] садзиц цибульки у септембру/октобру, з додаваньом штучного гною док квитню (найчастейше у марцу) и одстраньованє спретих стебелкох и лїсца (април-юний) же би ше вецей поживи/енерґиї маґазиновало до цибулькох.
Есенциялни олєй зомбуькох ше хаснує у парфимериї, [5] З квиткох ше достава белаву фарбу.[6] Рошлїнски сок стебелка може спричинїц контактни дерматитис, [7] а цибулька богата з токсинами и отровна є за цицарох [8].
Пестованє
[ушориц | ушор жридло]За пестованє зомбулькох потребно почитовац шлїдуюци правила и поступки:
● Влажносц воздуха: без пирсканя;
● Температура: вжиме ше цибульки тримаю на температури од 5-8 °C, у цеку квитнуца од 18-20 °C;

● Пресадзованє: цибульки ше садза у октобру (вєшенї кед ше шеє жито), а квитнуц буду у марцу. Нєшка єст гибридни файти хотри можу квитнуц и вжиме. Тоти файти ховани у окремних условийох и третировани же би ше при нїх виволало вщасне квитнуце.
● Прихрана: яр-лєто, раз у двох тижньох зоз минералним гнойом, а вєшенї и вжиме - без прихрани.
● Розмножаванє: вєшенї зоз дзелєньом младих цибулькох;
● Залїванє: важне правилно залївац зомбульки у черепчкох - з мегку, одстату воду хижней температури. Воду потребно осторожно сипац кед ше жем у черепчку суши. Важно же би вишок води одцекла, же би цибулька нє почала гнїц.
Зомбулька у култури
[ушориц | ушор жридло]Латинска назва роду дата по Гиякинтови зоз греческей митолоґиї, а по цалим природним ареалу зомбульки маю вельку улогу у людскей култури и уметносци. Иранци з ню украшую хафт син столи при дочеку Персийского нового року (Нороуз). Пророк Мухамед гуторел: кед бим мал два фалатки хлєба, предал бим єден и купел зомбульки, бо вони ми душу накармя.

Руснаци и зомбульки
Зомбулька була значна як квеце хторе представяло перши вистнїки яри. Скоро кажде руске обисце мало у заградки посадзене зомбульки а найчастейше були белаво-каменковей фарби, целовей а було и билей. Посадзени були у леї у заградки такой кед ше вошло зоз улїци до преднього двора, коло малей огради зоз цеглох лєбо збитих палїчкох або посконох.
- ● Зомбулька була и „часц кошарки” хтору ґаздинї порихтали за Вельку ноц и одношели до церковней порти пошвециц пасхалне єдзенє. Медзи иншим до тей кошарки такповесц обовязно ше положело и два-три зомбульки же би приємно запахли и прикрашели кошарку.
- ● Зомбульки хасновани и як декорация на свадзбох. Кладло ше их на порихтани столи до вазночкох або менших дунчикох. Верело ше же зомбульки симбол радосци и щесца.
- ● Док ше славело швето Дзень женох и мацерох (8. марец) мали букецик зомбулькох бул красни дарунок, поготов кед их дзеци подаровали мацером, бабом, куми, нином итд.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]
-
Били зомбульки (Hyacinthus orientalis)
-
Целова (пинк фарба) зомбулька ((Hyacinthus orientalis en 'Purple Voice'))
-
Зомбулька (Hyacinthus orientalis cv. 'Gypsy Queen')
-
Ярня декорация парку Коломенскоє (Москва)
-
Метод пестованя зомбульки у вазни
-
Белави зомбульки
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Zumbuli ili hijacint (Hyacinthus orientalis L.) youtube.com
- Zumbul | PDF scrbid.com
- Zumbul (Hyacinthus orientalis) - Blog o biljkama
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Диклић, Н. 1975. Род Hyacinthus L.. In: Јосифовић, М.(ed.) Флора СР Србије. САНУ:Београд.
- ↑ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009) (07 September 2007)
- ↑ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press.
- ↑ Missouri Botanical Garden's Kemper Center for Home Gardening. Online Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ↑ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press
- ↑ Grae, I. (1974). Nature's Colors - Dyes from Plants. New York: MacMillan Publishing Co. ISBN 978-0-02-544950-3.
- ↑ Cooper, M. & Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN 978-0-11-242529-8.
- ↑ Huxley, A. (1992). The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5.