Етєн Безу
Етєн Безу (франц. Étienne Bézout; Немур, 31. марец 1730 — Бас Лож, 27. септембер 1783) бул французки математичар.[1] Родзени є у Немуру, Сена и Марна, Французка, а умар у Бас Ложу (блїзко Фонтенблоа-дворец у хторим нєшка змесцени музей), у Французкей.
Року 1758. Етєн Безу бул вибрани за помоцнїка механїки Францускей академиї наукох.
Попри вельочислених менєй значних дїлох, написал Théorie générale des équations algébriques, дїло обявене у Паризу 1779. року, хторе мало вельо нового и драгоциного материялу вязаного за теорию елиминациї и симетричней функциї за коренї єдначини: хасновал детерминанти у єдней роботи у Историї кральовскей академиї (франц. Histoire de l'académie royale), 1764. року, алє ше нє занїмал зоз ґенералну общу теорию.[2]
Пребарз вчас умар 27. септембра 1783. року, вироятнє од пошлїдкох випарйованя катасрофалней ерупциї ислндского вулкана Лаки 1783. року, пре хтори звекшане число смертельносци у Европи концом 1783. року, кед тиж умарли Ойлер и Д'Аламбер.
Опатриц
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Les principes généraux de la mècanique et l'hydrostatique. Cours de mathématiques, a l'usage du corps de l'artillerie (in French). Vol. 3. Paris: Tilliard. 1798.
- Джон Дж. О’Коннор и Эдмунд Ф. Робертсон.Етєна Безеу (англ.) — биография в архиве MacTutor
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ „Étienne Bézout - Biography”. Maths History (на језику: енглески).
- ↑ „Bezout, Étienne | Encyclopedia.com”, www.encyclopedia.com