Етна

Етна (Muncibeddhu, Αἴτνη[1] або просто iddhu на сицилиянским) то активни вулкан у Италиї хтори ше находзи на восточним побрежю Сицилиї, нєдалєко од Месини и Катаниї. Етна найвисши вулкан у Европи, на 3.357 m [2][3][4] То тиж так найвисша гора у Италиї южно од Алпох[5] и закрива подруче 1.190 km². Етна три раз висша од Везува, хтори ше тиж находзи у Италиї.
Етна закрива поверхносц 1.190 km[2] (459 sq mi) з базовим обсягом 140 km (87 miles). Прето є найвекши спомедзи трох активних вулканох у Италиї, коло два и пол раз висши од шлїдуюцого по велькосци, Везува. Лєм гора Теиде на Тенерифох на Канарских островох висша у цалим европско-сиверноафрицким реґионє заходно од Чарного моря.
У греческей митолоґиї, шмерцоносне чудовиско, Тифона, зарабровал под тоту гору Зевс, бог нєба и грома и краль богох, а за Гефестово ковальнї ше тиж приповедало же ше находза под ню.
Етна єден з найактивнєйших вулканох на швеце и скоро же є у нєпреривней фази ерупциї. Гоч на вецей заводи спричиньовала огромни чкоди, Етну ше нє трима за барз опасни вулкан и тисячи людзе жию коло нєй. Плодна вулканска жем потримує екстензивну польопривреду, з винїцами и овоцнїками хтори ше пресцераю прейґ нїзших схилох гори и широкей ровнїни Катаниї на югу.[6]
Пре свою нєдавну активносц и жительство, Зєдинєни нациї[7] преглашели Етну за вулкан децениї. У юнию 2013. року додата є на Унескову лїстину шветового скарбу.[8]
Наставанє
[ушориц | ушор жридло]Етна зрозмирно млади вулкан. Зявела ше з моря пред коло милион роками, а єй перша ерупция була дас пол милиона роки познєйше.[9]
Випатрунок
[ушориц | ушор жридло]Природна структура од подножя по верх Етни: нїзши
схили закриваю винїци, овоцнїки помаранчатох и пистацийох, а потим их поступнє заменюю черешнї и яблонї. Потим, над нїма ше находза схили з дубами, брезами, лїсковцами и ґестинями, а ище висше ше пресцера подруче розлятей окаменєней лави хтору оформели климатски пременки. У тей часци нєт вельо рошлїни; ту рошнє лєм горске квеце. На тим вулкану єст и предлїли з вичним лядом. Вше блїжей ґу верху ше находза подруча хтори нєвигодни нї за яки живот - шива, нєфурмаста пустош, под вулканску трозґу, ґаром и лаву, през хтору на дзепоєдних местох пребива пара. Розтворени пажерак кратера офарбени зоз сулфатами и оксидами, а його глїбина ше нєпреривно меня у зависносци од дзвиганя и спущованя затикача од лави.[9]
История вулканских ерупцийох
[ушориц | ушор жридло]Моцни ерупциї
[ушориц | ушор жридло]Єст зачувани писани жридла о вельких ерупцийох 475. и 396. року пред нову еру, потим, 812. и 1169. року, та у 14. вику.
Року 1669. ше Етна розпукла од верху по дно, и з нєй ше виляли на милиони тони лави. Менши и части ерупциї поряднє знїщую польопривредни поверхносци и спалюю валали.
Заш лєм, обриви Етни єдно з найгустейше населєних подручох на Сицилиї. Гоч рики вулканскей лави маю огромну руйнуюцу моц хтора знїщує хижи и драги, вони чечу помали та ше ридко случи же дахто з людзох настрада.[9]
Ґеолоґийна история
[ушориц | ушор жридло]Вулканска активносц першираз була на Етни пред коло 500.000 роками, з ерупциями под морйом при старим побрежю Сицилиї.[10] Пред коло 300.000 роками, вулканизем ше почал зявйовац югозаходно од верху (штреднї верх вулкану), а потим ше активносц поцагла ґу терашньому центру пред 170.000 роками. Ерупциї у тим чаше направели перше векше вулканске зданиє, формуюци стратовулкан у зменююцих експлозивних и ефузивних ерупцийох. Роснуце гори з часу на час претарговане з
велькима ерупциями, цо приведло до завальованя верху и формованя калдера.
Од пред коло 35.000 до 15.000 роками, Етна дожила даєдни барз експлозивни ерупциї и створела вельки пирокластични цеки, хтори зохабели вельки насклади иґнимбриту. Ґар од тих ерупцийох пренайдзени аж и южно од гранїци Риму, 800 km (497 mi) сиверно.
Пред даскельо тисячи роками, восточни бок гори дожил катастрофални колапс, хтори направел огромни шлїзкаци терен, подобни тому цо бул у ерупциї гори Сент Геленс 1980. року. Шлїзкаци терен зохабел вельку депресию на боку вулкана, познату як Вале дел Бове (Долїна волох). Єдно виглєдованє обявене 2006. року суґерує же ше то збуло пред коло 8.000 роками и же спричинєло огромни цунами, хтори зохабел шлїди на даскелїх местох у восточним Медитеранє.[11]
Гора Етна ше руша ґу Штредожемному морю зоз штредню швидкосцу 14 mm (0,55 in) рочнє, а масив ше шлїзка по нєконсолидованим пасме над старшим нагнутим тереном.[12][13]
Жем
[ушориц | ушор жридло]На добре наводньованих обривох Етни, вулкански ґар прави єдну з найплоднєйших файтох жеми. Там мож витвориц аж и до 5 жатви желєняви рочнє. Тиж жем вигодна и за овоц, а и за винїци.[9]
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Етна, Попатрунок зоз места Таормине (автор:Кол Томас 1843)
-
Поднож'є Етни
-
Етна, екструзивна маґматска стина.
-
Попатрунок на верх Етни прикириту зоз шнїгом
-
Вулкан Етна - Сицилия, Италия Вилєт по погоренїску нєдавного кратера вулкана
-
Ерупция у фебруару 2021. року
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Suda, alphaiota, 375
- ↑ 2,0 2,1 Pezzella, Francesca.„L'Etna si supera. Nuovo record di altezza a 3357 metri”. www.ingv.it (на језику: италијански). Архивирано из Оригинала 10. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-10.
- ↑ „L'Etna si supera. Nuovo record di altezza a 3357 metri”(на језику: италијански). 2021-08-10. Приступљено 2021-08-11.
- ↑ Laura Geggel (16. 8. 2021). „Mount Etna is 100 feet taller than it was 6 months ago” Space.com.
- ↑ „Etna & Aeolian Islands 2012 – Cambridge Volcanology” www.volcano.group.cam.ac.uk. октобар 2012.
- ↑ Thomaidis, Konstantinos; Troll, Valentin R.; Deegan, Frances M.; Freda, Carmela; Corsaro, Rosa A.; Behncke, Boris; Rafailidis, Savvas (2021). „A message from the 'underground forge of the gods': history and current eruptions at Mt Etna”, Geology Today (на језику: енглески). 37 (4): 141—149. doi:10.1111%2Fgto.12362.
- ↑ „Decade Volcanoes”, United States Geological Survey.Приступљено 27.08.2026. године
- ↑ Mount Etna Becomes a World Heritage Site, Italy Magazine, 4. 5. 2013
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Appleton, Geoffrey., Morgan, Vernon., Mkt Print) (2005). Sva čuda sveta : [vodič kroz najveće prirodne lepote]. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 135. ISBN 86-84213-07-6. OCLC 448032399
- ↑ Martin-Schutz, Alicia. „Mt. Etna”, vulcan.wr.usgs.gov, Приступљено 27.08.2026. године
- ↑ It has been suggested that this was the reason why the settlement of Atlit Yam (Israel), now below sea level, was suddenly abandoned around that time. See Pareschi, M. T.; Boschi, E.; Favalli, M. (2007), „Holocene tsunamis from Mount Etna and the fate of Israeli Neolithic communities”, Geophysical Research Letters, 34 (16): L16317, S2CID: 129407252, doi:10.1029/2007GL030717. This claim has been contested, however, as "there is no evidence of tsunami deposits, nor of sudden and catastrophic changes such as damaged structures, whole animal carcases or evidence of traumatic injury, such as might be expected to result from a tsunami event" (Galili E., Rosen B., Evron M.W., Hershkovitz I., Eshed V., Horwitz L.K. (2020) Israel: Submerged Prehistoric Sites and Settlements on the Mediterranean Coastline—the Current State of the Art In: Bailey G., Galanidou N., Peeters H., Jöns H., Mennenga M. (eds). The Archaeology of Europe’s Drowned Landscapes. Coastal Research Library., Vol. 35. Springer, Cham). See also, Galili, E., Horwitz, L. K., Hershkovitz, I., Eshed, V., Salamon, A., Zviely, D., Weinstein‐Evron, M., and Greenfield, H. (2008), Comment on “Holocene tsunamis from Mount Etna and the fate of Israeli Neolithic communities” by Maria Teresa Pareschi, Enzo Boschi, and Massimiliano Favalli Geophysical Research Letters, 35, L08311.
- ↑ Murray, J.B.; van Wyk de Vries, B.; Pitty, A. (април 2018). Gravitational sliding of the Mt. Etna massif along a sloping basement(PDF). Bulletin of Volcanology. 80 (4): 40. Bibcode:2018BVol...80...40M . PMC 6560784. PMID 31258237, doi:10.1007/s00445-018-1209-1
- ↑ Gravitational collapse of Mount Etna’s southeastern flank