Прейдз на змист

Дїреламо Кардано

Материял зоз Википедиї
Дїреламо Кардано
Карданов автопортрет
Особни податки
Датум родзеня 24. септембар 1501.
Место родзеня Павия, Миланске

войводство

Датум шмерци 21. септембар 1576. (74 год.)
Место шмерци Рим, Папска держава
Образованє Универзитет у Павиї
Научни роботи
Жанр математика
Познати по: Кардановей формули

Дїроламо Кардано (ит. Girolamo (лєбо Gerolamo) Кардано; Павия, 24. септембер 1501 — Рим, 21. септембер 1576),

Италиянски лїкар, математичар, физичар, астроном.[1]

Бул нєзаконїти син адвоката Фазия Кардана и Кяри Мишери. У младосци помагал оцови у його орботох, после студирал медицину на Универзитету у Павиї. Року 1525. докторовал зоз обласци медицини. Робел и викладал у Павиї и Болонї.

Занїмал ше зоз алґебру. Найпознатше му математичне дїло Кнїжка о вельким одкрицу лєбо о правилох алґебри (lat. Artis magnae sive de regulis algebrae liber unus, 1545.), у тим своїм дїлу Ars magna створел/виведол формулу за ришованє кубней єдначини (Карданова формула) гоч иснує думанє же ю пренашол Тарталя и обявел Ферарийово ришенє єдначини IV ступня.[2]

Його роботи уплївовали на дальше розвиванє алґебри; бул помедзи перших математичарох хтори раховали зоз комплекснима числами. Познати є окрем його Кардановей формули и по Кардановим ставцу.

Окрем значней кнїжки о правилох алґебри визначує ше и по дїлу De subtilitate rerum зоз 1550. рок. То дїло у хторим сумировал цале наукове знанє свойого часу.[3]

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Cardano, Geronimo, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019.
  • "Spojke", prof. dr. sc. Boris Obsieger, Tehnički fakultet Rijeka, 2004.
  • kardanski ovjes, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Girolamo-Cardano Girolamo-Cardano | Italian physician and mathematician. www.britannica.com (на язику: анґлийским).
  2. „Girolamo Cardano - Biography”. Maths History (на язику: анґлийским).
  3. Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka, 313 бок, ISBN 953-7224-03-1