Прейдз на змист

Божи катички

Материял зоз Википедиї
Божа катичка
Coccinella septempunctata
Наукова класификация
ЦарствоAnimalia
ТипChordata
КласаIsecta
РядColoptera
ПодрядPolyphaga
ИнфрарядCucujiformia
НадфамилияCoccinelloidea
ФамилияCoccinellidae Latreille, 1807[1]
Подфамилиї
Chilocorinae Mulsant 1846
Coccidulinae Mulsant, 1846
Hyperaspidinae Duverger, 1989
Microweiseinae Leng, 1920 [2]
Scymninae Mulsant, 1846
Sticholotidinae Weise, 1901

Божи катички[3] або богово катички (лат. Coccinellidae, серб. бубамаре; вироятно преложене мадярске isten katicája: isten „бог” + Katica „Катаринка, Катка”) фамилия инсектох хтора припада шору твардоктриделкарох (Coleoptera) и облапя вельочислени и рижнородни файти (єст описани вецей як 5.000).[4](4) У Сербиї по тераз зазначени 69 файти.[5](5) Нє опасни су за людзох и нє вельки су – векшина одроснутих длугоки медзи 1 и 10 милиметри. Рахую ше як хасновити, прето же ше найчастейше кармя зоз рошлїнскима и щитастима ушами. Морфолоґия звичайна за твардокриделкарох и одроснути єдинки способни лєциц, гоч су, як и други твардокриделкаре, нє барз схопни лєтаче.[6]

Випатрунок

[ушориц | ушор жридло]

При векшини божих катичкох цело овалней форми и як при шицких твардокриделкарох подкриделка тварди и чуваю два нїжни кридла хтори спаковани под нїма кед божа катичка мирує. Подкриделка интензивно офарбени. Звичайне думанє о божих катичкох познате: то мали червени хробачок (буба) зоз чарнима точками и чарну главу. Медзитим, божи катички можу буц рижних фарбох: жовтей, помаранчецовей, скерлетночервеней або чарней зоз малима точками. Вельке число файтох єдней фарби: чарни, шиви або кафово и лаїки их чежко можу розликовац од других бубох. Їх интензивна спозорююца офарбеносц (апосематска офарбеносц - же их нє треба, т.є. опасне рушац) углавним служи же би одбила хватачки. Така одбрана удатна углавним прето же шицки хватачки интензивни, моцни фарби (окреме червено-чарну и жовто-чарну комбинацию) повязую зоз отровносцу або ґадним смаком. Тота офарбеносц нє без причини, прето же божи катички наисце отровни за менши хватачки, як цо то ящурка або птица, док би чловек мушел пєсц барз вельо божи катички же би ше отровал.

Отровносц

[ушориц | ушор жридло]

Одроснути єдинки способни лучиц гемолимфу зоз своїх ставцох на ногох, вєдно з отровом жовкастей фарби. Отров масняви и нєприємного паху, а буба го вилучує кед же є нападнута.

Костиранє

[ушориц | ушор жридло]

Божи катички углавним хватачки (кармя ше зоз рошлїнскима и щитастима ушами),[7] гоч єст даяки файти (напр. мексицка пасулька) хтори польопривредни чкодлївци. Шицки божи катички ше можу кармиц и зоз рошлїнску поживу кед же нєт достаточно плєну. Часто ше их хаснує як природних борцох процив чкодлївцох, алє ше случує же увежени божи катички надвладаю и заменя автохтони файти (таки случай зоз азийску гарлекин божу катичку Harmonia axyridis у Европи), зоз чим губя еколоґийну ровновагу.

Розмножованє и розвой

[ушориц | ушор жридло]

Векшина божих катичкох ше пари вчас на яр, або влєце, а самички покладаю лягло у хторим ше находза од пар фалатох по даскельо стотки ваїчка, у зависносци од файти. Лягло ше кладзе цо блїжей ґу колониї рошлїнских ушох. При векшини файтох, ваїчка ше вилягню до лїчинкох углавним после дзешец дньох. Стадиюм лїчинки тирва од 10-15 днї. Лїчинки барз ґаладни. Єдна лїчинка може поєсц вецей стотки рошлїнских ушох под час свойого розвою. На концу того стадиюму лїчинка ше меня до бабки. Вона ма випатрунок зранцованей лїчинки закваченей за лїсце з помоцу даскелїх гадвабастих нїткох. Цали животни циклус божей катички тирва од 4 по 7 тижнї.

У ляглу попри оплодзених ваїчкох єст и нєоплодзени, а вони служа як додатне жридло поживи за вилягнути лїчинки. Одношенє оплодзених и нєоплодзених ваїчкох завиши од доступносци покарми за лїчинки.

Божи катички углавним униволтни (народза єдну ґенерацию рочнє), гоч єст и биволтни (народза два ґенерациї).

Рочни активносци

[ушориц | ушор жридло]
Harmonia axyridis шири криделка

Одроснути єдинки часто шпя жимски сон, так же ше вецей дзешатки єдинки позбераю до збитей маси на даяким скритим месце. Божи катички ше нє змаржню прето же у целу маю достаточно ґлицерину. Интересантне же исти места хаснує кажда нова ґенерация божих катичкох.

Интересантни приклад червеней файти божей катички зоз двома чарнима точками, хтора ма меланинску форму: фарби обрацени, цо значи же подкриделка чарни зоз двома червенима точками. Кед же ше єдинки зоз обидвох файтох положи на температуру од 5 °C и провадзи їх активносц, укаже ше же меланинска форма активнєйша. И наисце, у природи, частосц форми у популациї тей файти така же на цмейших и жимнєйших теренох преовладує меланинска форма.

Символика и веренє

[ушориц | ушор жридло]

Божу катичку ше у Сербиї, алє и при Руснацох трима за щешлїву бубу; дзеци ше радую кед ю найду або кед им злєци на руку чи на облєчиво, та шпиваю: „Божа катичко, дзе ме одведзеш? Чи до раю, чи до царства, чи до пекла... Кед божа катичка полєци горе, значи же особа пойдзе до раю, кед одлєци просто – до царсва, а кед злєци долу – до пекла.

И у других часцох швета ше на божу катичку патри на подобни способ, а пре свою красну фарбу и цифри барз є часто мотив на бавискох, платну и индзей.[8][9]Було аж и видео-бависко Lady Bug (Universal Games, 1981) у хторим божа катичка мала главну улогу.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Словнїк рнародного язика I, А – Н, Нови Сад 2017, б. 78.

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Coccinellidae Latreille, 1807. Integrated Taxonomic Information System.
  2. Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013
  3. „Coccinellidae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018.
  4. Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). . „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. PMID 21426943., doi:10.1016/j.ympev.2011.03.015.
  5. „Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21.
  6. Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. OCLC 1200246356.
  7. Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). Ladybirds of Europe. Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4.
  8. Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”. The Independent. London.
  9. Moor, Edward (1823). Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County. J. Loder. стр. 33—.