Прейдз на змист

Блощица корчоляшка

Материял зоз Википедиї
Блощица корчоляшка
Наукова класификация
ДоменEukaryota
ЦарствоAnimalia
ТипArthropoda
КласаInsecta
РядHamiptera
НадфимилияGerroideaa
ФамилияGerridae, Leach (1815)
Подфамилиї
Trepobatinae
Halobatinae
Ptilomerinae
Cylindrostethinae
Charmatometrinae
Eotrechinae
Gerrinae
Блощица корчоляшка зоз ряду Gerris

Блощици корчоляшки представяю фамилию (лат. Gerridae) хтора припада подряду блощицох (Heteroptera). Дзекуюци мохотком хтори нє упиваю воду, а находза ше на концох другей и трецей пари ногох, блощици ше можу рушац, корчоляц ше по поверхносци води. На ногох блощици корчоляшки ше находзи орґан за реґистрованє габи хтора ше направи кед плєн спаднє до води и на тот способ детектує його положенє. Тоти блощици корчоляшки жию на мирней води и бари, алє и на морскей води[1].

У складзе зоз класификацию тей фамилиї як прави инсект, блощици корчоляшки маю устово орґани хтори евоуловали же би ше могли запихац и цицац, а разликую ше по нєзвичайней способносци ходзиц по води, та ше их прето рахує ґу поверхносним животиньом. Анатомски су збудовани так же можу пренєсц свою чежину и на таки способ бегац по води. Пошлїдок беганя по води то присуство блощици корчоляшки скоро у каждим рибалове, рики або озеру. Описани коло 1700 файти блощицох корчоляшкох, од хторих коло дзешец проценти морски[2].

Сладководни инсекти зоз фамилиї Gerridae творя 90 проценти тей популациї. Oкеански инсекти припадаю роду Halobates, а першираз су виучовани од 1822. по 1883. рок, кед Бучанан-Вайт пренашол даскельо розлични файти под час експедициї Челинджер[3].

Одприлики у истим чаше, Ешолц одкрил три файти фамилиї Gerridae и обрацел повагу на тоти файти, гоч ше о нїх нє знало превельо[3]. Од теди, фамилию блощицох коршоляшкох Gerridae ше континуовано преучує пре їх способносц беганя по води и єдинствених дружтвених характеристикох. Мали блощици корчоляшки ше часто погришно идентификує зоз другима полуводовима (тоти цо бегаю и по води и по жеми) инсектами, односно зоз блощицами фамилиї Veliidae. Основна розлика медзи тима двома фамилиями инсектох то нукашнї ґениталиї.

Понеже преучованє нукашнїх ґениталийох инсектох вимага окремну обуку и алат за идентификацию, нє мож утвердзиц припадносц даєдней зоз тих фамилийох лєм на основи вонкашнїх характеристикох. Без можлївосци преучованя специфичних анатомских характеристикох, а же би ше одредзело припадносц даєдней з тих двох фамилийох, треба преучовац їх бивальнїк и справованє.

Физични характеристики фамилиї Gerridae то гидрофобни мохотки, нохци на ногох хтори блощица може уцагнуц и видлужени ноги и цело[4].

Гидрофобни мохотки барз мали, односно велькосци вецей як тисяч по мм[4]. Цале цело прекрите зоз мохотками хтори нє упиваю воду, и праве прето ше блощица нє може змачкац.

Блощици корчоляшки мали инсекти зоз длугима ногами, длужина цела векшини файтох од 2 до 12 мм, даскелїм од 12 до 25 мм[5], а найвекши маю коло 24 мм[5][6]. Самички звичайно векши од самцох своєй файти, алє то обратно при найвекших файтох, як цо при нєподполно преученей файти Gigantometra gigas зоз потоку у сиверним Виєтнаме и сушедним южним Китаю. Тота файта самца може нароснуц и до 36 мм длужини, а самички до 32 мм. Штреднї и заднї ноги тей файти можу буц длугоки и вецей як 10 цм.

Блощици корчоляшки маю два антени зоз по штирома сеґментами на каждей. Антенски сеґменти нумеровани од найблїзшого при глави по найоддалєнши. Антени маю кратки, тварди шерсцочки або мохотки у сеґменту III. Релативна длужина сеґментох антенох може помогнуц же би ше идентификовало єдинствени файти у рамикох фамилиї Gerridae, алє ґенерално, сеґмент I длугши и грубши од других трох. Комбиновани штири сеґменти звичайно нє длугши од длужини глави водовей блощици.

Даєдни блощици коршоляшки маю кридла на хрибце, а даєдни файти зоз тей фамилиї нє маю, як цо то Halobates. Водово блощици корчоляшки дожили полиморфизем у длужини кридлох хтори дїйствовал на способносц лєценя и евоуловал на филоґенетски способ, так же нєшка єст популациї зоз длугокима кридлами, диморфни або зоз краткима кридлами. Диморфизем кридлох представя лєтнї популациї хтори розвиваю кридла розличней длужини, за розлику од жимских популацийох истей файти. Зоз аспекту безпечносци, инсекти зоз кратшима кридлами ше затримую на швидких, а файти зоз длугшима кридлами на мирнєйших водох.

Способносц ходзеня по води

[ушориц | ушор жридло]

Блошици корчоляшки способни ходзиц по води дзекуюци комбинациї даскелїх факторох. Хаснуюци високи поверхносни прицисок води и длугоки, гидрофобни ноги, вони розпоредзую свою чежину и затримую ше на води.

Вдеренє блощици на поверхносц води

Ноги им длугоки и ценки, алє и моцни, прецо можу свою чежину розпоредзиц и ходзиц по води. Гидрофобни мохотки єст даскельо тисячи по квадратним милиметру и находза ше на цалей поверхносци цела, та защицую инсект од габох и дижджу. Позиция отримованя цела на води ше вола епиплеустонске положенє и то характеристика инсектох хтори ше затримую на води. Кед би ше инсект зачирел под воду, наприклад зоз габу, мохотки би направели воздушни мехирки хтори оможлївюю диханє и источашнє го поцискую на поверхносц води. Блощици корчоляшки ше успишнє затрумюю на поверхносци води, алє ше у тим нє знаходза на поверхносци нафти, так же вилїви нафти до сладководних бивальнїкох причина їх нєрухомосци и загинуцу.

Животни циклус

[ушориц | ушор жридло]

Блощици корчоляшки нєшу ваїчка на заляти стини або веґетацию, хаснуюци субстанцу желатин як лїпкаче. Самички нєшу од два до двацец ваїчка, хтори на початку блядо кафовей фарби або превидни, а познєйше поставаю блядо помаранчецовей фарби.

Тоти инсекти маю вецей стадиюми розвою: стадиюм ваїчка, пейц стадиюми форми нимфи и аж потим стадиюм одроснутей єдинки. Кажди стадиюм тирва од 7 до 10 днї, а нимфи одроснутим єдинком подобни по справованю и костираню. Треба коло 60 до 70 днї же би блощица корчоляшка досцигла статус одроснутей єдинки, гоч утвердзене же тот розвой у велькей мири завиши од температури води у хторей ше находза ваїчка.

Бивальнїк

[ушориц | ушор жридло]

Блощици корчоляшки населюю поверхносц мирней води. Векшина з нїх населює сладководни подруча, окрем файти Asclepios, Halobates, Stenobates и других родох хтори населюю морски води. Морски файти жию при побрежю, а даскельо зоз роду Halobates жию на морю (океану) и єдини су инсекти хтори там жию. Углавним, тоти инсекти найскорей населя подруча богати и зоз другима инсектами и зоопланктоном и подруча зоз стинами и рошлїнами хтори им служа за покладанє ваїчкох. Науковци-виглєдоваче установели же блощицом корчоляшком найбаржєй одвитує температура води коло 25 ступнї, а температура нїзша од 22 ступнї нє добре дїйствує на нїх. Утвердзене же кед температура води нїзша, млади єдинки ше помалши розвиваю. Спомнути роди Gerridae присутни на просторох Европи, бувшим Совєтским Союзу, Канади, ЗАД-у, Южней Африки, Южней Америки, Австралиї, Китаю и Малезиї. Блощици корчоляшки ище вше нє пренайдзени у водох Нового Зеланду.

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. „Био-нет школа”. Приступљено 24.02.2026.г
  2. Lancaster, J.B.; Briers, R., ур. (2008). Aquatic insects: challenges to populations. CABI. стр. 23, 270, 284.
  3. 3,0 3,1 Cheng, L. (1985).„Biology of Halobates (Heteroptera: Gerridae)”.Annual Review of Entomology. 30 (1): 111—135.
  4. 4,0 4,1 Ward, J.V. (1992). Aquatic Insect Ecology: 1. Biology and habitat. New York: Wiley & Sons. стр. 74, 96, 172, 180.
  5. 5,0 5,1 Andersen, N.M. (1997). „A phylogenetic analysis of the evolution of sexual dimorphism and mating systems in water striders (Hemiptera: Gerridae)”. Biological Journal of the Linnean Society. 61 (3): 345—368. doi:10.1006/bijl.1996.0130 .
  6. Damsgaard, J.; Zettel, H. (2003). „Genetic diversity, species phylogeny and historical biogeography of the Aquarius paludum group (Heteroptera: Gerridae)”. Insect Systematics & Evolution. 34 (3): 313—328. doi:10.1163/187631203788964791.