Прейдз на змист

Тамбурашски бас

Материял зоз Википедиї
(Преунапрямене зоз Беґеш)
Контрабас (берда)

Тамбурашски бас (серб. беґеш або берда). Руснаци тот инструмент наволовали бруґа); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторого ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На тамбурашским басу–бруґи ше углавним грає у тамбурових оркестрох. Бруґа (беґеш) карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент.

Тамбурашски бас (бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента лаута) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.[1] Тамбурашски бас длугоки коло 1.80 м. То найвекши инструмент у тамбурових ансамблох[2] и, як його основна компонента, витворює нїзки тони у басовим реґистру (у контраоктави). Нотни запис вше у бас-ключу (такв. Еф-ключ).

Улога у ансамблу

[ушориц | ушор жридло]

Улога тамбурашского баса у музичней ґрупи, ансамблу, углавним провадзаца. Тамбурашски бас грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розклада шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас-солисти. У чардашох у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ, алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.

Конструкция того инструмента така же музичар грає на стояци и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох тей фамилиї, тамбурашски бас (бруґа) нє припада смиковим инструментом и прето ше на нїм нє грає зоз смиком.

Музей тамбурох, Нови Сад

Тамбурашски бас або бруґа ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:

1. Троструновей вариянти у интервалу квинта G-D-A и,

2. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G.

Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за Горватску народну музику.

Руснаци и бруґа

[ушориц | ушор жридло]

Руснаци за тамбурашски бас-беґеш гварели же то бруґа ( од мадь. brúgó). Гудака хтори грал на бруґи людзе наволовали бруґош (Всл. Brugoš). Нєшка ше у народзе уж менєй хаснує мено бруґа за тот инструмент.

Руснаци за музичара хтори грає нa тамбурашским басу, односно нa бруґи, гварели же вон бруґує. То значело же:

♦ тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей ґрупи на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребне же би хлоп бул моцни, понеже то корпулентнєйши инструмент.

♦ Тиж и у даєднєй з нєформалних музично-воклних хлопских ґрупох поготов двогласового шпиваня (напр. у дуету), тиж у народзе людзе гварели же єден з нїх у писнї бруґує або бруґую кед було вецей особи у шпивацкей ґрупи, хтори шпивали найнїзши тони.

Фразеолоґия

[ушориц | ушор жридло]

Було и бруґи и ґайди - Гвари ше кед була даяка парада и звада и подобне; кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: було и бруґи и ґайди.

бруґовац - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): Вчера якиш бачи принєс до нас чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.

Надпомнуце: Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве презвиско им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани "бруґош", та так достала и фамелия назвиско Бруґошово.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Словнїк руского народного язика I А-Н, Нови Сад 2017.
  • Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Рeференци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Bas / Berda (Memento vom 24. Juni 2016 im Internet Archive) matija-gubec.com
  2. Tamburaški sastav "SVITA". 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)