Тамбурашски бас

Тамбурашски бас (серб. беґеш або берда). Руснаци тот инструмент наволовали бруґа); то музични инструмент, припада файти контрабасу, од хторого ше розликує по тим же ма праги на ровней шиї, зоз нїзшу и ровну кобулку, без струнара (такв. кордар) и грає ше на нїм зоз векшим плектрумом-пирком (серб.трзалица). На тамбурашским басу–бруґи ше углавним грає у тамбурових оркестрох. Бруґа (беґеш) карчмарски синоним за найвекши струнови инструмент.
Тамбурашски бас (бруґа), то южнославянски и мадярски народни инструмент. Ма лаутасту (спрам инструмента лаута) шию хтора у принципe контрабас зоз прагами.[1] Тамбурашски бас длугоки коло 1.80 м. То найвекши инструмент у тамбурових ансамблох[2] и, як його основна компонента, витворює нїзки тони у басовим реґистру (у контраоктави). Нотни запис вше у бас-ключу (такв. Еф-ключ).
Улога у ансамблу
[ушориц | ушор жридло]Улога тамбурашского баса у музичней ґрупи, ансамблу, углавним провадзаца. Тамбурашски бас грає основни тон одвитуюцого провадзацого акорда и отримує правилни ритем. Добри басиста нє лєм же грає основни тон акорда, алє и розклада шицки ноти у акорду и импровизує контра-часци мелодиї, подобно як виолончелисти и бас-солисти. У чардашох у 4/4 такту грає на каждей штварцини ноти, а у мелодийох у 2/4 такту грає тиж на тот способ, алє з вельо моцнєйшим интензитетом тона.
Конструкция того инструмента така же музичар грає на стояци и зоз пальцами потаргує струни лєбо хаснує плектрум (пирко за гранє). За розлику од других струнових инструментох тей фамилиї, тамбурашски бас (бруґа) нє припада смиковим инструментом и прето ше на нїм нє грає зоз смиком.

Тамбурашски бас або бруґа ма пошоровани штири челїчни струни хтори штимовани у:
1. Троструновей вариянти у интервалу квинта G-D-A и,
2. Штироструновей сримскей вариянти, як контрабас у квартох Е-А-D-G.
Сремер систем уведол менши, ґамба-подобни форми беґешу и буґариї (подтакт и контратакт) окреме є характеристични за Горватску народну музику.
Руснаци и бруґа
[ушориц | ушор жридло]Руснаци за тамбурашски бас-беґеш гварели же то бруґа ( од мадь. brúgó). Гудака хтори грал на бруґи людзе наволовали бруґош (Всл. Brugoš). Нєшка ше у народзе уж менєй хаснує мено бруґа за тот инструмент.
Руснаци за музичара хтори грає нa тамбурашским басу, односно нa бруґи, гварели же вон бруґує. То значело же:
♦ тота особа провадзи гранє цалей тамбуровей ґрупи на бруґи. Окрем схопносци и таланта, за гранє на бруґи и ношенє того инструмента потребне же би хлоп бул моцни, понеже то корпулентнєйши инструмент.
♦ Тиж и у даєднєй з нєформалних музично-воклних хлопских ґрупох поготов двогласового шпиваня (напр. у дуету), тиж у народзе людзе гварели же єден з нїх у писнї бруґує або бруґую кед було вецей особи у шпивацкей ґрупи, хтори шпивали найнїзши тони.
Фразеолоґия
[ушориц | ушор жридло]♦ Було и бруґи и ґайди - Гвари ше кед була даяка парада и звада и подобне; кед сцели дзивку одац за дакого, а вона нє сцела пойсц, та плакала, вец гварели: було и бруґи и ґайди.
♦ бруґовац - (бруґуєм нєзак. „провадзиц гранє на бруґи”): Вчера якиш бачи принєс до нас чийошик бруґи зохабиц, бо „Мирон” бул заварти та зме бруґовали, алє, бида, надишол поднаредник, та штирме достали нєшка очухац патос у двох найвекших хижох. И я медзи нїма. Нє будзем вецей мамо, бруґовац, анї да ми плаца.
Надпомнуце: Руснаци маю у своїм народзе назвиско Бруґошово, праве презвиско им найчастейше Будински. Предпоставя ше же назвиско Бруґошово настало по особи хтора у тей фамелиї дакеди давно грала на бруґи. Бул наволани "бруґош", та так достала и фамелия назвиско Бруґошово.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Гранє на контрабасу (бруґи)
-
Тамбурашски бас
-
Бас, шия и горня часц (профил)
-
Горня часц бруґи зоз клїнками за штимованє струнох
-
Реґион у Европи на хторим ше грає на тамбурох.
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Словнїк руского народного язика I А-Н, Нови Сад 2017.
- Josip Andreis: Muzička enciklopedija (Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ, 1958-1963)
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Berda auf atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику) auf. atlasofpluckedinstruments.com (на анґлийским язику).
- Begeš (Memento vom 17. März 2019 im Internet Archive) auf tamburica.org (kroatisch)
- Око магазин: Бегеш који свира и весели целу Војводину rts.rs
- Nauči da prepoznaš dobar begeš instagram.com
Рeференци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ Bas / Berda (Memento vom 24. Juni 2016 im Internet Archive) matija-gubec.com
- ↑ Tamburaški sastav "SVITA". 2010. januar 24-i dátummal az eredetiből archiválva]. (Hozzáférés: 2010. január 13.)