Прейдз на змист

Беґей

Материял зоз Википедиї
Беґей
Беґей при населю Житиште
Мапа рики Беґей
Общи информациї
Длужина256 km км
Базен2.870 km2 км²
ЗлївЧарноморски
Пр. прецекПр. проток 13 m3⁄s
Водоцек
ЖридлоГора Пояна Руска (рум. Poiana Ruscă), Румуния
Надморска висина жридла2 020 м
Улїв до рикиТиса, при Тителу
Ґеоґрафски характеристики
Держави Румуния, Сербия
ПритокиБеґа Лунканилор, Беґа Поєнилор, Нандреаска, Карпен, Икуй, Шопот, Вадана, Костей, Зопана, Буня, Ґладна, Кладова, Ниєредїш, Фадимак, Миниш, Ґлавица, Киздия, Йосифалау, Мочур, Валя Циґанулуй, Ґертеамош, Реметеа, Бехела, Стари Беґей

Беґей (рум. Bega, мађ. Béga) то рика у Румуниї и Сербиї. Єй жридло у горйовитей обласци, Пояна Руска (Poiana Ruscă), котра часц Карпатох.

Беґей чече през румунски вароши Фадєт и Темишвар, у Сербиї през валали Серпски Итебей, Нови Итебей, Торак, Житиште, през варош Зренянин, през валали Ечка, Стаїчево и Перлез.

Беґей ше улїва до Тиси при Тителу. Длужина Беґею виноши 256 км, а од того през Сербию чече 75 км. Рика углавним ровна, зоз частима вилївами. Предходно, скорей викопаного беґеля Беґа, рика була злучена зоз сушедну рику Тамиш. У плївней ровнїни улїва з правого боку находзи ше вельке Било озеро, хторе служи як природни реґулатор води у рики.

Беґей реґуловани за плїванє/плївносц, та го вивожнїки вельо хасновали медзи двома шветовима войнами.[1]

Пристанїще у Вельким Бечкереку ше находзело при будинку „Капетания”. Початком априла 1937. року водостой Беґея бул високи, т.є. уровень Тиси барз ше подзвигнул, и вилял варош. Найвекши чкоди мал валал Берберско, дзе ше звалєла и єдна хижа.[2]

Беґей ма найвецей прицеки на териториї Румуниї а найзначнєйши прицеки пошоровани спрам улїву Беґея, (од жридла по улїв/уцек):[3]

  • Лїви прицеки: Беґа Лунканилор, Карпен, Шопот, Вадана, Зопана, Ґладна, Ґлавица.
  • Прави прицеки: Беґа Поєнилор, Нандреаска, Икуй, Костей, Буня, Кладова, Ниєредїш, Фадимак, Миниш, Киздия, Йосифалау, Мочур, Валя Циґанулуй, Ґертеамош, Реметеа, Бехела, Стари Беґей.

Од наведзених прицекох Беґея єдина у реону Сербиї а то Стари Беґей, котри представя и його найвекшу прицеку.

Интересантносц

[ушориц | ушор жридло]

Мено румунского вароша Темишвара преклада ше як варош над Тамишом, без огляду же ше варош находзи на рики Беґа, а Тамиш чече 10 км южнєйше. Медзитим, у прешлосци ше тоти два рики злучовали на яр кед були вилїви и формовали заєднїцку заляту, ровнїну и пре тот факт варош достал свойо сучасне мено.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.

Вонкашнї вязи

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. "Тежак", Београд 1930.
  2. "Време", Београд 3. април 1937.
  3. Atlasul cadastrului apelor din România. Partea 1: Date morfo-hidrografice asupra reţelei hidrografice de suprafaţă (на језику: румунски). Букурешт: Ministerul Mediului. 1992. стр. 199—204.