Беґей
Беґей (рум. Bega, мађ. Béga) то рика у Румуниї и Сербиї. Єй жридло у горйовитей обласци, Пояна Руска (Poiana Ruscă), котра часц Карпатох.
Беґей чече през румунски вароши Фадєт и Темишвар, у Сербиї през валали Серпски Итебей, Нови Итебей, Торак, Житиште, през варош Зренянин, през валали Ечка, Стаїчево и Перлез.
Беґей ше улїва до Тиси при Тителу. Длужина Беґею виноши 256 км, а од того през Сербию чече 75 км. Рика углавним ровна, зоз частима вилївами. Предходно, скорей викопаного беґеля Беґа, рика була злучена зоз сушедну рику Тамиш. У плївней ровнїни улїва з правого боку находзи ше вельке Било озеро, хторе служи як природни реґулатор води у рики.
Прешлосц
[ушориц | ушор жридло]Беґей реґуловани за плїванє/плївносц, та го вивожнїки вельо хасновали медзи двома шветовима войнами.[1]
Пристанїще у Вельким Бечкереку ше находзело при будинку „Капетания”. Початком априла 1937. року водостой Беґея бул високи, т.є. уровень Тиси барз ше подзвигнул, и вилял варош. Найвекши чкоди мал валал Берберско, дзе ше звалєла и єдна хижа.[2]
Прицеки
[ушориц | ушор жридло]Беґей ма найвецей прицеки на териториї Румуниї а найзначнєйши прицеки пошоровани спрам улїву Беґея, (од жридла по улїв/уцек):[3]
- Лїви прицеки: Беґа Лунканилор, Карпен, Шопот, Вадана, Зопана, Ґладна, Ґлавица.
- Прави прицеки: Беґа Поєнилор, Нандреаска, Икуй, Костей, Буня, Кладова, Ниєредїш, Фадимак, Миниш, Киздия, Йосифалау, Мочур, Валя Циґанулуй, Ґертеамош, Реметеа, Бехела, Стари Беґей.
Од наведзених прицекох Беґея єдина у реону Сербиї а то Стари Беґей, котри представя и його найвекшу прицеку.
Интересантносц
[ушориц | ушор жридло]Мено румунского вароша Темишвара преклада ше як варош над Тамишом, без огляду же ше варош находзи на рики Беґа, а Тамиш чече 10 км южнєйше. Медзитим, у прешлосци ше тоти два рики злучовали на яр кед були вилїви и формовали заєднїцку заляту, ровнїну и пре тот факт варош достал свойо сучасне мено.
Ґалерия
[ушориц | ушор жридло]-
Стари Беґей
-
Зренянин, рика Беґей
-
Зренянин, Беґей, 1900.
-
Беґель, Стари Беґей
-
Мост на рики Беґей
-
Улїв Беґею до Тиси
-
Беґей помедзи Житишта и Клеки
-
Ладї на Беґею, Зренянин,1900.
-
Рика Беґей
-
Рика Беґей у Темишвару
-
Беґей вжиме
Литература
[ушориц | ушор жридло]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Грујић, Б. (22. 8. 2019). (22. 8. 2019). „Ниче нови мост преко Бегеја”. Вечерње новости. Приступљено 22. 8. 2019.
- R.D. (2 September 2020). "Počinje plovidba kanalom Begej posle 60 godina" Politika (in Serbian). p. 8.

