Аулос

Аулос (греч. Αυλός, мн. αὐλοί: auloí) (лат. tibia)[1][2] то бул дуйни инструмент у старей Греческей, приказовани у музичней уметносци спрам археолоґийних документох и других жридлох (скулптурох, малюнкох). Бул популарни у античней Греческей, окреме як култни инструмент Диониса, и часто ше зоз нїм провадзело хорске шпиванє у греческих траґедийох, на свадзебних вешельох и aтлетских змаганьох. За аулос мож повесц же є предходнїк инструмента хтори нєшка наволуєме обоа.
Главни характеристики аулоса
[ушориц | ушор жридло]
* Конструкция: Аулос бул составени зоз двох oддвоєних цивох зоз дзирками, правени є зоз наду, древа лєбо косци, зоз двойнїстим язичком. Часто ше слово аулос (aulos) преклада як „пищaлка“ або „двойнїста пищалка." Инструмент мал звичайно два язички, його звук – описани як „предзераюци, интензивни и возбудзуюци“ Бул подобни звуку сучасних древених дуйних инструментох як цо тo обоa, кларинет або ґайди (хтори маю два часци, пищалку и мех).[3][4][1]
- Звук и технїка граня: Виводзач (auleto) источашнє грал на обидвох цивох, часто хасновал технїку „кружного” диханя, a дакеди и phorbeiu (скоряни ремень коло шиї) пре стабилносц твари.
У Гречекей исновали даскельо файти єдноставних и двойнїстих аулосох на хторих могло одграц главни тоналитети. Аулос бул облюбени инструмент сатирох.
Аулет (αὐλητής: aulētḗs) бул музичар хтори грал на аулосу.
Стари римски еквивалент аулосу бул tibicen (множина tibicines),[5]зоз латинского tibia („цива“, aulos).
Аулод ше дакеди хаснує по аналоґиї слова рапсод (rhapsode) и цитарод (citharede) а то означовало гудака на аулосу (особа хтора грає на аулосу), хторого тиж мож наволац ,,аулист”; медзитим, аулод ше часто одноши на шпивача хтори бул провадзени зоз граньом на аулосу.
Модерне/сучасне значенє :
Нєшка ше аулос звичайно одноши и на познати бренд древених, а поготов пластичних блок-флаутох (recorders) хтори 1955 року пласовала фирма Orpheus Music. [6]
Вонкашнї вязи
[ушориц | ушор жридло]- Ancient Greek Music
- Aulos (Ancient Greece) youtube.com
- „Аулос и драма: Извођачки преглед," Филип Нумен.
- The Sound of the Aulos 4/4 Ancient Greek Double Pipes Aulos
Референци
[ушориц | ушор жридло]- ↑ aulos Merriam-Webster Merriam-Webster OCLC 1032680871
- ↑ αὐλός Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ↑ he History of Musical Instruments, Curt Sachs, 1940
- ↑ Arosemena-Ott, G. W. (2019). "The aulos and tibia: Variation across the Ancient Mediterranean's principal woodwind". Conservatory Students Academic Work.
- ↑ Howard, Albert A. (1893). "The Αὐλός or Tibia". Harvard Studies in Classical Philology. 4. Department of the Classics, Harvard University: 1–60.doi:10.2307/310399.JSTOR 310399.
- ↑ Aulos Recorders