Прейдз на змист

Аматерасу

Материял зоз Википедиї

Аматерасу Омиками 照大(御)神; японске вигварянє: [aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ | oː.mʲiꜜ.ka.mʲi]), часто скрацено волана Аматерасу ([aꜜ.ma.te.ɾa.sɯ]), тиж позната як Аматеру Ками (天照神)[4] и Охируме но Мучи (яп. Ōhirume no Muchi, 大日孁貴), богиня Слунка у японскей митолоґиї. Часто ше ю трима за главного бога у шинтоїзме. Тиж ше ю спомина у японских найвчаснєйших литературних текстох, Кодїки (712. н.е.) и Нихон Шоки (720. н.е.) дзе є пан (або єдна з панох) божого релму Такамаґахари и мистични предок царскей фамелиї Япону (по боку унука Ниниґия). Вєдно зоз двома братами (бог Мешаца Цукуйоми и бог бурйох Сусан) спада до "троїх святих дзецох", тройо найважнєйши дзеци бога твореня Изанаґия.

Главне место обожованя Аматерасу то Главни храм Иса, у Исе, Мие перфектури, єден з найсвятших шинтоїстичних местох, вельки центер паломнїцтва и туристична точка. Тиж як велї други богове шинтоїзма, вона обооавана у велїх шинтоїстичних храмох у Японє.

Богиню ше наволує Аматерасу Омиками (яп. 天照大御神 / 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほみかみ, Аматерасу Охомиками, стари японски: Аматерасу Опомиками) у Кодїкию, док Нихон Шоки дава шлїдуюци вариянти мена:

  • Охируме-но-Мучи (яп. 大日孁貴; историйна ортоґрафия: おほひるめのむち, Охохируме-но-Мучи; стари японски: Опопируме-но-Мути)
  • Аматерасу О(ми)ками (яп. 天照大神; историйна ортоґрафия: あまてらすおほ(み)かみ, Amaterasu Oho(mi)kami)
  • Аматерасу Охируме но Микото (яп. 天照大日孁尊)
  • Хи-но-Ками (日神, стари японски: Пи-но-Ками)

Вери ше же Аматерасу виведзене зоз дїєслова аматеру (ошвициц/швициц на нєбе; од ама 'нєбо, рай' и теру 'швициц' комбиновано зоз почасним помоцним дїєсловом -су, док Омиками значи "вельке авґустовске божество" (ō 'вельки' + почасни преикс mi-[a] + ками). Треба назначиц же Аматерасу у Аматерасу Омиками технїчно нє мено як при Сусано у Сусано-но-Микото, або Окунинуши у Окунинуши но Ками. Аматерасу атрибутивна форма дїєслова хтора меня меновнїк цо идзе после, омиками. Тот епитет вельо баржей семантично транспарентни од векшини менох хтори записани у Кодїкию и Нихон Шокию, у таким смислу же значи точно тото цо значи, без алузийох, заключованьох або етмолоґийних нєпревидносцох, буквално "Велька авґустовска богиня хтора швици у раю."

Єй друге мено, Охируме, углавним ше похопює як "велька жена Слунка/дня" (хиру 'дзень(час), поладнє', зоз хи 'слунко, дзень' + ме 'жена, панї'), гоч єст алтернативи як цо "вельки женски дух" (дзе ше хи бере як 'дух') або 'жена Слунка'.

Митолоґия

[ушориц | ушор жридло]

Народзенє

[ушориц | ушор жридло]

Кодїки (712. рок н.е.) и Нихон Шоки (720. рок н.е.) ше складаю у опису же Аматерасу дзецко бога Изанаґия и старша шестра Цукуйомия, бога Мешаца и Сусана, бога бурйох и моря. Обставини коло народзеня тих трої богох, познати як "Тройо святи дзеци" (яп. 三貴子, mihashira no uzu no miko or sankishi) ше заш лєм розликую од жридла:

  • У Кодїкию, Аматерасу, Цукуйоми и Сусано настали кед ше Изанаґи купал у рики же би ше пречисцел после зиходзеня до под'жемя, Йоми, у нєуспишним вираброваню своєй мертвей жени Изанами. Аматерасу ше народзела кед Изанаґи умил свойо лїве око, Цукуйоми кед умил праве, а Сусано кед умил нос. Изанаґи теди додзелєл Аматераси же би пановала над Такамаґахару (яп. Takamagahara, 高天原, "пребувалїще нєбесних богох"), Цукуйоми достал Ноц, а Сусано Моря.
  • Главна нарация у Хронїкох Япону (Нихон Шоки) така же после твореня японского архипелаґу, Изанаґи и Изанами ше спарели и достали Аматерасу, Цукуйоми, "дзецко-пиявку" Хируко и Сусана.
  • Вариянта записана у Шокию у хторей Изанаґи народзел Охируме (Аматерасу), док у лївей руки тримал жвератко з билей бронзи, Цукуйомия док тримал друге жвератко у правей руки, а Сусана кед обрацал зоз главу и патрел добока.
  • Треца вариянта у Шокию трима же Изанаґи и Изанами створели Слунко, Мешац, Хирука и Сусана. Їх остатнє дзецко, бог огня Каґуцучи спричинєл шмерц Изанами (исто як и у Кодїкию).
  • Штварта вариянта подобна приповедки зоз Кодїкию, медзитим ту троме богове настали кед ше Изанаґи купал у рики Тачибана после одходу до Йоми.

Аматерасу и Цукуйоми

[ушориц | ушор жридло]

Цукуйоми нагнївал Аматерасу кед забил Укемочи (яп. Ukemochi), божество поживи. Аматерасу раз послала Цукуйомия же би ю заступал на госцини хтору организовала Укемочи. Укемочи правела поживу на таки способ же ше обрацела ґу океану и виплювла рибу, вец ше обрацела ґу лєсу и виплювла дзивину и, конєчно, обрацела ше ґу польом рискаши и викашляла мисочку з рискашу. Цукуйоми бул нательо нагоршани з фактом же госцина направена на таки одвратни способ, гоч випатрала смачно, же ю забил.

Пошвидко, Аматерасу дознала цо ше случело и була нательо нагнївана же вецей нїґда нє сцела видзиц Цукуйомия, та ше занавше преруцела на други бок нєба.

Тото тиж так причина прецо дзень и ноц нїґда нє вєдно. Медзитим, у Кодїкию єст подобна приповедка дзе Сусано забива богиню Оґецухиме (яп. Ōgetsuhime), хтору ше часто зєдинює зоз Укемочи.