Прейдз на змист

Алфред Расел Валас

Материял зоз Википедиї
Алфред Расел Валас

Алфред Расел Валас (8. януар 1823 — 7. новембер 1913) бул британски природняк, виглєдовач, ґеоґраф, антрополоґ и биолоґ. [1] У историї остал познати по своїм похопеню теориї еволуциї през природну селекцию; його статя о тим обявена вєдно зоз даєднима писанима роботами Чарлса Дарвина 1858. року.[2] То бул порив Дарвинови же би обявйовал идеї у своєй кнїжки „О походзеню файтох з природну селекцию“. Валас робел на обсяжних - длугочасових теренских роботох, перше у злїву рики Амазон, а потим и на малайским архипелаґу, дзе идентификовал подзелєнє фауни хтора ше нєшка наволує Валасова линия, хтора роздвоює индонежански архипелаґ до двох розличних часцох: заходна часц у хторей животинї азийского походзеня, и восточна часц дзе фауна одражує австралийски континент.

Дарвин и Валас

[ушориц | ушор жридло]

За розлику од Дарвина, Валас започал свою кариєру путуюци як природняк (виглєдовач природи) хтори уж верел до трансмутациї файти. Таки концепт медзи другима потримали Ламарк, Хилариє, Ерасмус, Дарвин и Роберт Ґрант. На широко ше дискутовало о тим, алє нє було обще прилапене з боку водзацих натуралистох, и думало ше же ма радикални, аж и револуционерни конотациї.[3]

Скорей обявйованя Дарвинового дїла „О походзеню файтох з помоцу – природну селекцию“, Валас ше дописивал зоз Дарвином, а на початку 1858. року послал свой текст о еволуциї Дарвинови зоз вимогу же би бул обявени. Тот текст у основи содержи исту задумку як цо и познєйше написане опширнєйше и найпознатше Дарвиново дїло о еволуциї. Валасов текст о еволуциї Дарвин послал длугорочному приятельови и защитнїкови, Чарлсови Лаєлови познатому и визначному виглєдовачови у лондонским Линеовим дружтве, алє источасно послал и текст подобного змисту, хтори сам Дарвин подписал.[4]

После обявйованя Дарвинового дїла „О походзеню файтох“, Валас постал єден зоз його найвекших бранительох, кед ше врацел до Анґлиї 1862. року. Историчаре науки обачели же, док Дарвин розпатрал идеї у Валасовей роботи, у сущносци вони исти як и його, алє постоя розлики.[5] [6] Дарвин визначел конкуренцию медзи поєдинима єдинками истей файти за преживйованє и репродукцию, док Валас наглашел прициски животного штредку, на файти и подфайти, хтори их примушовали же би ше прилагодзели своїм локалним условийом, и унапрямовали популацию же би ше розвивала на розличних локацийох. Даєдни историчаре, поготов Питер Бовлер, суґеровал можлївосц же у документу хтори послал Дарвинови, Валас нє бешедовал о виборе индивидуалних варияцийох вообще, алє о виборе вибраней одредзенєй ґрупи. Малколм Котлер указал же тото поняце нєточне и же Валас наисце розпатрал поєдинєчни вариянти.

Валасова робота

[ушориц | ушор жридло]

Року 1889. Валас написал кнїжку Дарвинизем, хтора толкує и бранї природну селекцию. У нєй предложел гипотезу же би природна селекция могла виволац репродуктивну изолацию двох вариянтох порушуюци розвой препрепреченьох процив гибридизациї. Так би ше могло допринєсц розвою нових файтох. Предложел шлїдуюци сценарийо: кед ше два популациї даякей файти розликую споза одредзеней точки, кажда прилагодзена одредзеним условийом, гибридне потомство би було менєй прилагодзене од родительскей форми, а при тим природна селекция будзе мац тенденцию елиминовац гибриди. Попри того, у таких условийох природна селекция би допринєсла розвою препрекох за гибридизацию, прето же би поєдинци хтори заобиходзели хибридне зазберованє мали тенденцию лєпшого потомства и зоз тим допринєсли репродуктивней изолациї двох початних файтох. Тота идея постала позната як Валасов ефект, познєйше наволаного „армиранє“. Валас предкладал Дарвинови же природна селекция може мац значну улогу у зопераню гибридизациї у приватней преписки 1868.рику.[7] Тото становиско и дзень-нєшка тема виглєдованя у еволуцийней биолоґиї, зоз компютерску симулацию и емпирийскима резултатами хтори потримую його значносц.

Литература

[ушориц | ушор жридло]
  • Peter J. Bowler; Iwan Rhys Morus (2005). Making Modern Science: A Historical Survey. University of Chicago Press. стр. 141.
  • Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2112-3.
  • Benton, Ted (2013). Alfred Russel Wallace – Explorer, Evolutionist, Public Intellectual: A thinker for our own times?. Manchester: Siri Scientific Press. ISBN 978-0-9574530-2-9.
  • Coyne, Jerry A.; Orr, H. Allen (2004). Speciation. Sinauer Associates. стр. 353–381. ISBN 978-0-87893-091-3.
  • Berra, T.M. (2013). „Wallace's Acceptance of Darwin's Priority in his own Words”. The Linnean. 29 (2): 23—40.
  • Berry, Andrew (2003). Infinite Tropics: An Alfred Russel Wallace Anthology. London: Verso. ISBN 978-1-85984-478-6. • Costa, James T. (2014). Wallace, Darwin, and the Origin of Species. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72969-8.
  • Costa, James T., annotated by (2013). On the Organic Law of Change, A Facsimile Edition and Annotated Transcription of Alfred Russel Wallace's
  • Crawforth, Anthony (2009). The Butterfly Hunter: The life of Henry Walter Bates. The University of Buckingham Press. ISBN 978-0-9560716-1-3.
  • Fichman, Martin (2004). An elusive Victorian: the evolution of Alfred Russel Wallace. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-24613-0.
  • Lester, A. (2014). „Homing In: Alfred Russel Wallace's Homes in Britain (1852 to 1913)”. The Linnean Newsletter. 30 (2): 22—32.
  • Marchant, James, ур. (1916). Alfred Russel Wallace: Letters and Reminiscences, Vol. 1 (Gutenberg). Приступљено 12. 11. 2012. Vol.2

Вонкашня вяза

[ушориц | ушор жридло]

Референци

[ушориц | ушор жридло]
  1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2112-3.
  2. Larson Evolution pp. 73.
  3. Peter J. Bowler; Iwan Rhys Morus (2005).Making modern science : a historical survey University of Chicago Press. бок 141.
  4. Slotten 2004 bok 261
  5. Логос 2017 стр. 187-188. Без присуства А. Р. Воласа и Ч. Р. Дарвина, радови су прочитани на састанку у јулу 1858. године, али тада замисао о еволуцији живота на Земљи није добила значајнију подршку.
  6. Kutschera, U. (2003). „A comparative analysis of the Darwin-Wallace papers and the development of the concept of natural selection”. Theory in Biosciences. 122 (4): 343—359. S2CID 24297627. doi:10.1007/s12064-003-0063-6.
  7. Ollerton, J. (2005)[1] Heredity 2005-09: Vol 95 Iss 3 PMID16077739/S2CID13300641doi:6800718

Народзени 1823